У Великој сали општине Невесиње  је јуче одржана трибина на тему „Стратегија рјешавања преосталих неидентификованих случајева смјештених у мтвачницама у БиХ“ у организацији Међународне комисије за тражење несталих и Института за нестала лица БиХ.

Ова трибина је дио двогодишње кампање чији је циљ ревизија стања у костурницама и идентификација жртава, односно покушај самњивања  броја несталих лица у мртвачницама, а уједно смањивање и трошкова чувања посмртних остатака, јер на простору БИХ постоји 11 мртвачница са преко 2.400 НН лица.

На подручју Херецговине 154 лица су класично идентификована на основу дијелова гардеробе, војне књижице, сата, али сада постоји научна метода, ДНК анализа, путем које постоји 100% могућност да се утврди да је тијело баш оно које се тражи.

Ранко Продановић из Института за нестале особе БиХ истиче да је потребно да се направи нова база од преко 20.000 узорака који би ишли на ДНК анализу, који би дали гаранцију да ће се утврдити идентитет.

Ако би ово дало неког резултата садашњи број несталих у БиХ би се значајно смањио, а потом би се смањили и трошкови и имали би сигурну базу. Са костију би се узели исјечци и постојала би база у којој би се тачно знало гдје је ко сахрањен - додаје Продановић

Око 8.000 људи у БиХ се још увијек тражи, док у мртвачницама има 2.542 посмртна остатака од којих су узети узорци за које нема ДНК потврде идентитета, односно њихов коштани узорак се не подудара ни са једним од крвних референтих узорака који се налазе у бази података Међународне комисије за нестале ( ИЦМП-а).

Нихад Бранковић из ИЦМП -а је рекао да су се приликом класичне идентификације десиле грешке у различитим фазама поготово ако се радило о старијим посмртним остацима, док је код очуванијих посмртних остатака мање било грешака.

Најважније је напоменути да када се прикупе крвни узорци од породица које су традиционално идентификовале своје сроднике ниједна породица неће бити контактирана да се ради реексхумација гробног мјеста без потврде идентитета односно замјене посмртних остатака - истакао је Бранковић.

Предсједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Аљонка Џелетовић каже да је ово врло осјетљива и тешка тема, јер је патња и бол чекати да идентификујеш свога ближњега, а сада треба породицама које су сахраниле рећи да можда њихов сродник није у том гробу што  је врло тешко.

Мислим да овај процес иде погрешним током, јер имамо превише тијела која су НН, и да би прво то требало да се ријеши  - рекла је Џелетовић.

Првобитни план ове кампање је да се контактирају породице које су традиционално идентификовале своје сроднике, а онда да се крене у  акцију прикупљања крвних узорака у периоду од 2017-2019.