Na današnji dan prije 103 godine srpska vojska pobjedonosno je umarširala u Nevesinje označivši kraj viševjekovnog ropstva u slobodarskoj hercegovačkoj varošici.

Zbog nedostatka istorijskog materijala, o ulasku oslobodilaca u Nevesinje 20. novembra 1918. godine  šira javnost je malo upoznata. Najupečatljiviji opis ulaska srpske vojke daje Ljetopis  nevesinjskog prote Jefta Vujovića:

„ Srpska vojska, stvaraoc nacionalne slave i veličine, ponosni svojitelj i obnovitelj Jugoslavije, vesnik slobode Južnih Slovena, čuvar Balkana balkanskim narodima, koju su ovi krajevi nestrpljivo  čekali toliko vekova, prispjela je preko  Mostara u Nevesinje uoči Aranđelovdana 7/20. novembra 1918. u 16 časova, pod komandom viteza Dragoljuba Mihajlovića, kapetana I klase. Silna sniježna mećava, koja je vitezove Bijelog Orla zavila u bijeli plašt, bila je počasna paljba prirode, koja je pritekla u pomoć narodu Nevesinja, opijenom punoćom radosti, da što dostojnije dočeka najvećeg gosta i prijatelja, što ga je ikad dočekalo Srpsko Nevesinje. O kako su bili veliki i srećni dani oslobođenja i ujedinjenja! Nikad nijedna generacija Srpskog Nevesinja nije doživjela puniju sreću i blaženstvo. Nikada veći i ponosniji pobjednik  nije stupio na tlo Nevesinja od srpskog vojnika uoči Aranđelovdana 1918. godine... „

Projerej Jefto Vujović dalje bilježi da je na Aranđelovdan u crkvi u Nevesinju služio svetu liturgiju, a u Oficirskom paviljonu osvetio vodicu i presjekao slavski kolač prvom jugoslovenskom komandantu Nevesinja, kapetanu Dragoljubu Mihajloviću, koji je svečano tog dana proslavio svoju krsnu slavu u zajednici sa narodom Nevesinja.

„ Prolaziće decenije, ali doći će jedan Aranđelovdan, kada će Nevesinje opštom narodnom slavom proslaviti uspomenu na ovaj veliki dana, dan dolaska Srpske vojske u junačko Nevesinje“, zapisao je prota Vujović.

Obilježavanje desetogodišnjice oslobođenja Nevesinja ( „Politika“, 1928)

Na današnji dan, 20. novembra, pre deset godina ušla je srpska vojska u Nevesinje, u gnezdo Srpstva, u srce junačke Hercegovine. Kolika je radost pohodila toga dana malo Nevesinje! Plakalo se od radosti.Klicanju nije bilo kraja.Radost, radost kakvu je danas, kad smo u slobodi, teško zamisliti, pohodila je celo Nevesinjsko polje na današnji dan.                    

Sinulo je sunce slobode, raskinuti su ropski lanci i Nevesinje je postalo slobodno, u istini srpsko.Ostvario se san nevesinjskih heroja. Ali, u toj opštoj radosti bilo je i tuge.Mnoge su majke toga dana zaplakale, iako vesele, zaplakale gorko za svojim namučenim sinovima, koji padoše braneći svoju naciju svezanih ruku, padoše ne dočekavši tako dugo čekani i željeni čas. Te dobre žene i danas kažu da im je to neizlečiva rana do groba; one stalno tužeći pričaju sinovima o slobodi.

I, u spomen ulaska vojnika Kralja Oslobodioca u Nevesinje, večeras u 18 časova priređena je u Nevesinju svečanost.Zalepršale su se zastave.“Kasaba“ je bila osvetljena kao kakav grad, na svakom prozoru plamtele su po dve sveće.Pred hotelom „Nevesinje“ bila se iskupila masa sveta, dva odreda vojske, sa oficirima, stajala su, čekala na početak bakljade.I, uz sudelovalje sokolske muzike, pošlo se nevesinjskim ulicama, došlo se do spomenika „Slobode“.Tu je, ispod spomenika, održao temperamentan govor dr Vladimir Gaćinović. Između ostalog, rekao je:

Draga braćo, danas je ravno deset godina od kako nam doleteše krilati orli Kralja Oslobodioca , kako nam na svojim krilima donesoše slobodu.Meni je tako milo što Vas baš sa ovog svetog mesta, ispod spomenika Velikoga Kralja, mogu podsetiti na onaj dan. Draga braćo, budimo dostojni naših predaka, budimo dostojni onih koji od Kosova prolivaše krv, da bi mi danas uživali slobodu. Recimo, kliknimo sa ovog mesta: Neka je slava onima koji padoše! Kliknimo: Da Živi Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar! Da živi naša junačka vojska!

Posle je sokolska muzika odsvirala himnu, pa se svet razišao.

Lazar Milanović najmlađi nosilac Karađorđeve zvezde

U dobrovoljačkom pokretu u oslobodilačkim  ratovima Srbije i Crne Gore učestvovalo je preko 600 Nevesinjaca. Mnogi od njih dobili su najveća odlikovanja za iskazanu hrabrost i vojničke vrline.

Od preko 3.400 lica koja su dobila Karađorđevu zvezdu najmlađi je bio Lazar Milanović iz Nevesinja. Sa 19 godina je pokazao veliku hrabrost pri osvajanju Kajmakčalana 1917. godine što je ostalo zapamćeno i vrednovano uručivanjem ovog odlikovanja.