Свечана академија „Донцима у част“, поводом 100 година од доласка Донског кадетског корпуса у Билећу, одржана је синоћ у том граду, одакле је поручено да су српски и руски народ браћа кроз вијекове и да ће тако увијек остати.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић захвалио је организаторима академије у Билећи што су на тај начин сачували стогодишње сјећање на тренутак када су часни и гостољубиви Херцеговци примили своју браћу из Русије који у том тренутку нису имали куд.

„То су били руски дјечаци, кадети, страдалници и њихови професори који су послије несрећног грађанског рата у Русији морали да оду у бијели свијет у неизвјесност“, рекао је Милуновић на свечаној академији.

Он је истакао да су руски кадети нашли топлину и љубав у Херцеговини и да су у Билећи остали непуних пет година.

„Kажу да мали народи не могу да имају пријатеља у великим народима, него само газде. Да то није тако види се на примјеру вјековних српско-руских односа“, указао је Милуновић.

Он је нагласио да је велика Русија увијек гледала и помагала Србе на Балкану, као најзападније граничаре православља и да је била свјесна и чињенице да је сваки напад на православље и Србију, истовремено напад и на Русију.

Милуновић је истакао да је Русија у свим бунама, устанцима и ратовима кроз вијекове помагала Србе, материјално, морално, војно-технички и слала своје људе и официре да се боре са нашим прецима за слободу.

Он је напоменуо да је Русија због Србије ушла у Први свјетски рат и након тога изгубила и царство и царску породицу, као и да је Москва дала ултиматум савезницима да мора да се превезе српска војска на Kрф.

Милуновић је навео да је у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату, када Русија није била толико институционално моћна, 700 браће Руса ратовало са српском војском за слободу, а 37 их је положило живот за одбрану Републике Српске.

Министар је подсјетио да је установљен Дан руских добровољаца у Републици Српској, који се обиљежава сваке године 12. априла код споменика у Вишеграду који је подигнут њима у част.

„Иако је толика даљина измећу нас, српски и руски народ су браћа и тако ће да остане“, поручио је Милуновић.

Лука Петровић, генерални директор „Електропривреде Републике Српске“, која је генерални спонзор тродневне манифестације „Донцима у част“, изразио је задовољство што је то предузеће подржало овај догађај на иницијативу Миодрага Љума Хрњеза који је ратни војни инвалид и са пуно енергије организује догађаје значајне за Билећу.

Он је подсјетио на многе Херцеговце који су постали славни у Русији, као што је Михаил Андрејевич Милорадович, Херцеговац поријеклом из Стоца, који је био први генерал-губернатор Санкт Петербурга, чија слика стоји и данас у сједишту тог руског града.

Петровић је подсјетио и на грофа Саву Владиславића из Гацка дипломату и савјетника на двору Романових који је, измећу осталог, успоставио и границу између Kине и Русије.

„Тако да овај Донски кадетски корпус који је овдје био прије 100 година није нимало случајан и неки догаћај који се дешава послије 100 година, писаће у историји“, истакао је Петровић и захвалио пријатељима из Русије који су дошли у Билећу на обиљежавање овог јубилеја.

Он је изразио очекивање да ће пријатељство два народа остати и у наредним годинама и вијековима, без икаквих интереса, већ као брат, брату да пруже руку.

Предсједник Завичајног клуба „Освит“ Миодраг Љумо Хрњез рекао је да је ово историјски дан за Билећу и да постоји вијековима дубока веза између Херцеговине и Русије.

Он је изразио задовољство што је Завичајни клуб „Освит“ успио да организује ову манифестацију поводом великог јубилеја, истакавши да то не би било могуће без подршке „Електропривреде Републике Српске“ и генералног директора Луке Петровића, којима је посебно захвалио.

„Донски кадетски корпус је најелитнији корпус моћне Царске Русије која је излазила на два океана и част је вечерас организовати ово вече њима у част“, рекао је Хрњез.

Он је подсјетио да су Свети Сава, Његош и свети Василије Острошки блиско сарађивали и имали помоћ Русије.

Хрњез је најавио да ће бити објављена књига о знаменитим Донцима из Билеће и да очекује да ће и једна улица у Билећи носити име билећких Донаца.

Директор Донског кадетског корпуса Андреј Александрович Рембајло рекао је да се Донски кадетски корпус налазио у веома тешким условима због грађанског рата у Русији прије 100 година и да је прво њихово уточиште био Египат, потом Билећа, а послије и Горажде и Бела Црква у Србији.

Он је пренио да је један од кадета који су прије 100 година боравили у Билећи у свом дневнику сјећања написао да је Билећа његова друга домовина.

Рембајло је рекао да је увјерен да су кадети овдје оставили велики траг и донијели кадетско знање.

Он је изразио очекивање да ће ова манифестација постати традиционална и захвалио домаћинима за срдачан дочек, поручивши да се руски кадети овдје осјећају као код куће.

Директор Донског кадетског корпуса је напоменуо да се Русији замјера што воли Србију и Србији што воли Русију и поручио да треба и убудуће да се Словени, као браћа држе заједно и помажу једни другима.

„Предложили смо да се изгради музеј у Билећи посвећен Донском кадетском корпусу“, додао је Рембајло.

Начелник општине Билећа Веселин Вујовић истакао је да су српски и руски народ 100 година послије разних искушења, опет на истој линији одбране православља и пружања помоћи једни другима, као што је било и кроз вијекове.

„Нама Србима је у генима велика љубав према великом руском народу и тога се никада нећемо одрећи“, рекао је Вујовић.

Он је подсјетио да је Билећа примила 300 руских кадета са својим професорима прије 100 година, који су ту провели пет година, те да су школу коју су овдје организовали похађали и Билећани и захваљујући томе послије постали угледни људи.

У програму академије учествовала је првакиња драме Народног позоришта у Београду Ивана Жигон, која је отпјевала и рецитовала родољубиве пјесме, затим музичке школе из Требиња, Гацка и Невесиња, Етно-група "Симонида" из Невесиња, те многи други умјетници из Билеће и Херцеговине.

Свечаној академији у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи присуствовали су и начелник општине Гацко Огњен Милинковић и многи представници политичког, јавног живота и борачких организација из Херцеговине.