Društvene mreže Fejsbuk i Instagram nisu radile u ponedeljak gotovo sedam sati, a problem je rešen nekoliko minuta pred ponoć po srednjeevropskom vremenu.

Na sajtu koji prati rad društvenih mreža Downdetector.com, primila je više od 10,5 miliona pritužbi na nepristupačnost društvenih mreža, a zastoj u radu nazvao je najvećom u istoriji Fejsbuka.

Korisnici su masovno prijavljivali da ne mogu da otvore ni Fejsbuk, ni Instagram.

Sličan problem prijavilo je i više od 20.000 korisnika aplikacije Vocap, navodi Rojters.

Fejsbuk je okrivio „neispravnu promenu konfiguracije" za godovo sedmočasovnu blokadu koja je sprečila 3,5 milijarde njihovih korisnika u pristupu društvenim mrežama i uslugama razmene poruka kao što su Vocap, Instagram i Mesindžer.

Nekoliko zaposlenih u Fejsbuku koji su želeli da ostanu anonimni rekli su ranije Rojtersu da veruju da je do prekida došlo zbog interne greške u načinu na koji se usmerava internet saobraćaj.
„Izvinjavam se na ovom zastoju, znam koliko se oslanjate na naše usluge da biste ostali u kontaktu sa ljudima koje volite", napisao je osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg na ovoj platformi kada se sistem oporavio.

Ovakvi padovi nisu neuobičajeni, ali retko traju duže od jednog sata i obično se dešavaju samo na delovima mreže.

Ovoga puta pao je sistem u celom svetu i oporavak je trajao skoro sedam sati, tek iza ponoći po lokalnom vremenu počele su da stižu poruke i pojavljuju se postovi.

Šta se desilo?

Fejsbuk je u saopštenju naveo da nije reč o o hakerskom napadu, već da je greška napravljena na njihovoj strani, tokom unapređivanja softvera koji pokreće servere.

Tačnije, menjali su postavku bekboun rutera koji konfigurišu razmenu informacija između njihovih data centara, tu je napravljena greška koja se potom kaskadno prenosila do svakog servera koji koriste u svetu.

Pojednostavljeno, Fejsbuk je promenio „adresar" i onda ga zaključao iznutra, u podrumu, umesto da ga pošalje svima.

A bez novog adresara nijedan kompjuter u svetu ne zna kako da pronađe bilo koji Fejsbukov servis.
Pad društvenih mreža mogao bi da utiče na veliki broj korisnika.

Prethodni incident ovih razmera kompaniji Fejsbuk dogodio se 2019, kada korisnici skoro 14 sati nisu mogli da pristupe toj društvenoj mreži i ostalim njenim aplikacijama.

Stručnjaci za mreže prethodno su procenili da se možda radi o grešci sa baznim internet sistemom (DNS).

DNS se često upoređuje sa adresarom ili telefonskim imenikom za internet.

On ukazuje intenet pretraživačima na računarski sistem koji opslužuje web lokaciju koju traže.

Prethodni problemi sa baznim internet sistemom ranije ove godine su već dovodili do čestih prekida u radu nekoliko velikih sajtova.

U jednom od tih slučajeva pokazalo se da je do pada platforme došlo kada je jedan korisnik promenio sopstvena podešavanja, izazvavši softversku grešku koja je uticala na veliki broj web adresa.

Retko se dešava da takvi problemi utiču na tehnološkog giganta kao što je Fejsbuk ili da, ako i dođe do ovakvog incidenta, on ne bude rešen u kratkom roku.

Iako postoji i ta mogućnost, malo je verovatno da je incident posledica hakerskog napada, navodi se u tekstu agencije AFP.

Masovni napad na neke od najpopularnijih svetskih sajtova zahtevao bi koordiniranu akciju moćnih kriminalnih grupa ili veoma inovativne tehnike.

Do prestanka rada Fejsbuka došlo je samo dan pošto je uzbunjivačica iz te kompanije na američkoj televiziji objavila da čelni ljudi znaju kako njihovi proizvodi potpiruju širenje mržnje i imaju loš uticaj na mentalno zdravlje dece.

Gubici

Cena ove samoblokade nije niska - akcije Fejsbuka pale su za 4.9 odsto.

Prema Blumbergu, Zakerberg je tokom prekida izgubio više od šest milijardi dolara neto kapitala (odnosno, izgubio je oko milijardu dolara na sat).

Njegovo bogatstvo sada je 121,6 milijardi dolara, pa je tako osnivač Fejsbuka pao na rang listi najbogatijih ljudi na svetu sa trećeg na peto mesto, koje je ranije zauzimao Bil Gejts.

Analiza

Džejms Klejton, reporter iz oblasti tehnologije

Prekidi rada na velikim sajtovima nisu neuobičajeni. Na primer, prošle nedelje je došlo do toga na Sleku.

Ono što ovo čini vrednim pažnje su veličina, obim i kontekst.

Mnogi prekidi rada koji podrazumevaju bazni internet sistem (DNS) i obično se rešavaju prilično brzo.

Često su i lokalizovani, a neki ljudi ne mogu da otvore web stranicu koja može da se pogleda u drugoj zemlji.

Ovaj prekid je, međutim, globalni i utiče na sve brojne bočne kompanije Fejsbuka.

Neuobičajeno je i to koliko dugo sajtovi ne rade.

Pojavile su se informacije o haosu u sedištu Fejsbuka, dok se tehničari trude da reše problem.

Takođe je nejasno šta je uzrokoovog incidenta.

Generalno, ovakvi prekid rada nisu uzrokovani hakovanjem, ali ni ta varijanta ne može da bude odbačena.

Nedelja je već počela loše, pošto je uzbunjivačica iz kompanije otkrila sopstveni identitet.

Ali deluje da ova loša nedelja velikom brzom postaje još gora za ljude iz Fejsbuka.

Reakcije na Tviteru

Problem sa radom nekih društvenih mreža, doveo je do reakcija na drugim platformama, kao što je Tviter.

Čak je i sa zvaničnog naloga ove mreže upućena jedna šaljiva poruka u trenucima kada se konkurencija bori sa problemima.

„Dobar dan, bukvalno svima", stoji na Tviteru.
Da konkurencija ne miruje, ali ipak poštuje fer-plej, videlo se i po poruci koja je objavljena na Tviter nalogu platforme Signal.

„Raste broj novih korisnika. Mi takođe znamo kako je kada dođe do prekida rada i želimo uspeh inženjerima koji rade na uklanjanju problema", stoji u poruci, prenosi AFP.

Neki korisnici su ukazali da se to redovno dešava, drugi navode da je možda vreme da ljudi odmore od društvenih mreža, a ima i onih koji su delovali baš pesimistično.