Босна и Херцеговина заузима 49. мјесто од 193 земље чланице Уједињених нација по заступљености организованог криминала, док је међу 44 европске земље пета на листи. Подаци су то Глобалног индекса организованог криминала за 2020. годину.

Прво мјесто на свјетској листи заузима Демократска Република Конго, друга је Колумбија, а трећи Мијанмар. Ове податке објавила је Глобална иницијатива, организација са сједиштем у Швицарској.

БиХ је позиционирана на 49. мјесто са 5,89 индексних поена. Сусједна Србија је на 33. мјесту и прва од европских земаља на овој листи. Испред БиХ је и Црна Гора која је заузела 45. позицију, Сјеверна Македонија је на 74. мјесту, Хрватска 85., а Словенија 132.

Анализа криминалних активности у БиХ

Из швицарске организације наводе да је БиХ важна транзитна и складишна земља за дроге попут хероина и канабиса који иду у Европу, али и у нешто мањој количини МДМА и екстази. Канабис се из Албаније транспортује у БиХ одакле се кријумчари у земље Западне Европе. Наводи се да је тржиште кокаина мање присутно у БиХ, али да су уочене повезаности криминалних организација у ентитету Република Српска и латиноамеричких трговаца овом дрогом.

Када је ријеч о трговини људима, наводи се како је БиХ важна земља за транзитовање особама кинеског, индијског и турског поријекла које су жртве сексуалног искориштавања и присилног рада, но исти је случај и са домаћим жртвама.

„Босанци су често жртве присилног рада у грађевинској индустрији другим секторима у сусједним балканским и европским земљама. Босанским женама и дјевојкама се тргује ради сексуалне експлоатације у приватним становима и мотелима. Посебно су маргинализирани Роми“, стоји у извјештају.

У БиХ је заступљен и еколошки криминал, а углавном се односи на трговање дрветом и дрвним прерађевинама, као и незаконито убијање и производњу меса од заштићених/илегалних животиња (нпр. препелице). Наводи се како је нелегални извоз олакшан рупама у законодавним и царинским регулаторним оквирима.

Закључује се да су актери криминала у БиХ домаћа мафија, организоване криминалне мреже, стране криминалне групе, али и државни званичници. Они имају значајну улогу у свјетском криминалу, посебно када је ријеч о трговини дрогом (хероин) и оружјем. Наводи се да је већина мафијашких мрежа у БиХ подијељено по националној линији, али да они ипак уско сарађују. С обзиром на то да је степен корупције висок, истиче се да многи криминални актери уживају заштиту од појединаца који се налазе у државном апарату.

„Неки чланови криминалних група су запослени у државним институцијама, док су други чланови доминантних политичких странака“, стоји у извјештају.

Пошаст која погађа све

Како наводе из Глобалне иницијативе, Глобални индекс организираног криминала резултат је двогодишњег настојања да се оцијени ниво криминала и отпорност у 193 земље чланице УН-а.

„Надамо се да ће путем ових података Индекс помоћи у стварању истински глобалног одговора на свеприсутну пријетњу транснационалног организираног криминала“, навели су.

Како додају, организирани криминал је пошаст која погађа земље у сваком кутку свијета, од малих острвских држава до великих економских велесила, и темељни је покретач многих великих геополитичких изазова, укључујући сукобе, политичку нестабилност и присилне миграције.

Међутим, због своје тајне природе, често се мало зна о томе како организирани криминал дјелује у свакој земљи. Како би се ријешио овај јаз у знању, развијен Глобални индекс организираног криминала, јединствени аналитички алат.

Резултати првог издања Индекса глобалног организираног криминала, приказани у водећем извјештају и на интерактивној wеб страници Индеxа, дају забрињавајућу слику о обиму, размјеру и утјецају организираног криминала у 2020.

Криминалци искористили пандемију

Као закључак за 2020. годину, Индекс такођер наглашава прилагодљивост организираног криминала пандемији.

„Суочени с блокадама и ограничењима путовања, криминалци не само да су преуредили своје редовно пословање, већ су и искористили нове могућности које представља глобална здравствена криза. Појединци, заједнице и предузећа који се боре да опстану такође су постали све рањивији на понашање организованог криминала, било као жртве или као починиоци, иако чешће због непостојања било каквих одрживих алтернатива“, закључује се.

Агенције