„Више волим што смо брат и ја са пет и осам година остали без оца који је свој живот дао за стварање  Републике Српске  и одбрану српског народа  него да сада имамо оца живог дезертера и издајицу. А да је било лако све ово вријеме, није!“, поручио је са данашњег скупа син погинулог борца Војске Републике Српске Никола Бајовић.

„На ове значајне датуме пробуде се посебне емоције. Велика ми је част што данас стојим испред сабораца мога оца. У нади да ће Република Српске постати мјесто  гдје се може нормално живјети,  гдје људи могу да оснују породице, гдје се дјеца рађају и људи остају“, рекао је Бајовић.

Дан Билећког ратника обиљежен је данас у нашој општини.  Обиљежавању су присуствовали  чланови породица погинулих бораца, Борачких организација Херцеговине и они који су заслужни за стварање Српске Републике.

Присјећајући се ратних времена Бране Ковачевић из Билеће описао је своје саборце.

„Билећки ратник способан  је прећи  преко сопственог леша да сачува част  и образ српског борца и српске војске“, рекао је Ковачевић.

У Билећи је 1992. године било ангажовано око 3600 бораца, одзив на војни позив био је преко 92%, сви који су могли носили су оружје. За Републику Српску живот су дала 134 борца. Данас, на дан када је билећки војник испалио први метак у одбрамбено- отаџбинском рату њихови потомци и саборци продефиловали су улицама Билеће носећи ратне заставе и одајући почаст онима који су своје животе, дијелове тијела и најбоље године уградили у темеље Републике Српске.

„Прије 30 година у Билећи се чула  јека топова из правца Требиња. Сви који су могли носити пушку устали су да бране нашу територију.  Било је то јединство  које млађе генерације немају. Из тог јединства створена је Република Српска“, рекао је предсједник Борачке организације Билећа Веселин Вујовић.

Вујовић је истакао да није задовољан  статусом демобилисаних бораца и чланова породица погинулих бораца. Његово мишљење дијели и  Предсједник Предсједништва  Градске борачке организације  у Требињу,  Перо Вукајловић.

„Поносан сам што сам данас у Билећи и што присуствујем  овом свечаном  чину. Велико хвала  мојим саборцима из Билећке бригаде  који су стизали на Требињско ратиште и који су зачепили рупе тамо гдје је било најпотребније.  Разочаран сам положајем  ратника, али сам разочаран и у нас, јер смо мало урадили за породице погинулих. Велики је број незапослених бораца широм Херцеговине, то се мора промијенити“, поручио је Вукајловић.

Обиљежавање овог значајног датума почело је парастосом који је одржан у Храму Светог Василија Острошког и Тврдошког, а настављено почасним дефилеом улицама Билеће и пригодним програмом испред Храма Светог Саве, као и посјетом Спомен соби.