Змије су задале пуне руке посла припадницима Јавне установе „Екологија и безбједност“ из Требиња, који су у посљедњих неколико дана имали чак седам интервенција на уклањању опасних гмизаваца из стамбених објеката.

Николина Мучибабић, портпарол Болнице Требиње, потврдила је да је до сада било и неколико змијских уједа, али да су сви пацијенти добили противотров те да нису били животно угрожени.

Координатор за деминирање у ЈУ „Екологија и безбједност“ Мишо Памучина, који је у овој установи задужен за хватање змија и уклањање гнијезда опасних инсеката и гмизаваца, каже да ни сам не зна број змија које је уклонио са јавних површина у граду, а у посљедње вријеме све више и из приватних кућа.

„Ми само можемо претпоставити да су огромне врућине и пожари који су овога љета похарали херцеговачке зелене површине натјерали змије из камењара у градске средине, али се у посљедње вријеме, осим на улицама, све чешће нађу и у унутрашњости кућа, одакле нас људи зову упомоћ“, објашњава Памучина за „Независне“.

Каже да се овога љета, умјесто минско-експлозивним средствима, много више бавио ловом на змије, за које су у „Екологији и безбједности“ набавили специјалну хватаљку коју сада он дужи.

Такође је уклонио и велики број гнијезда стршљенова и оса, који су се налазили у угловима и испустима кућа и стамбених зграда.

Каже да су само у току протеклог викенда уловили три змије, и то углавном у приградским насељима у приземљима или двориштима кућа. У једној од њих је у два наврата ловио змије, а све ове гмизавце углавном не убија, већ их носи у камењар и тамо их пусти.

„Срећа је да смо добро опремљени квалитетном опремом и чизмама јер ми се недавно десило да се једна змија омотала око моје чизме и покушавала да ме уједе, али сам је успио савладати хватаљком. Једну сам јурио по дворишту па ми се сакрила у крошњу стабла смокве, док ми је друга, у старој кући, успјела умаћи у рупу на поду па ми је преостало само то да је затворим пур пјеном“, прича Памучина своје догодовштине хватања опасних гмизаваца.

С обзиром на то да се змије хране мишевима, штакорима и другим глодарима, оне у потрази за храном долазе и до урбаних средина и мјеста на којима би могле наћи свој плијен, па се неријетко увлаче и у дворишта и приземља кућа. Тако се препоручује да се околина оваквих објеката одржава што уреднијом, како оне не би могле проналазити мјеста на којима би савијале своја легла.