Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила у Србији Радош Ђуровић каже да се, након што су Талибани преузели власт у Авганистану, може очекивати масовнији прилив избјеглица из те земље преко Медитерана, прије свега ка Турској и Ирану, али и ка земљама западне Европе преко Балкана и Србије.

Ђуровић каже да за сада нема екстремно великог прилива избјеглица јер су путеви у Авганистану непроходни и небезбједни, али се очекује да ће Талибани омогућити великом броју људи напусти земљу.

- Са сваким приливом избјеглица из централне Азије или са Блиског Истока реално је очекивати да ће један број њих покушати да дође до западне Европе, која им је уз Турску и Иран, једна од опција - наводи Ђуровић.

Међутим, питање је, каже, како ће се рјешавати питање масовнијег таласа избјеглица из Авганистана, којима је прва дестинација Турска, и да ли ће турски предсједник Реџеп Ердоган злоупотребљавати њихов тежак положај избјеглица и уцјењивати Европу.

Ђуровић каже да је за очекивати да се интензивира прилив избјеглица и на острва Грчке, али вјерује да ће одговор Европе бити другачији него 2015. године јер, додаје, ЕУ годинама гради систем повезаних судова држава које имају баријере на коридору који води кроз Балкан.

- Од Турске до Аустрије, све земље су на неки начин укључене у европску политику заустављања миграција. Све земље на балканској рути имају ограде, појачане полицијске снаге и спремне су да реагују у ситуацијама непредвидивог прилива људи - указује Ђуровић.

Напомиње да Србија има посебно осјетљив положај као посљедња земља до граница ЕУ и Шенген-зоне и да је за разлику од других земаља, као што су Сјеверна Македонија или Албанија, то ставља у незгодан положај.

- Све те земље могу да пропусте мигранте, а да се они "заглаве" у нашој земљи, на оштрим границама ЕУ - наводи Ђуровић.

Указује да се мигранти свакодневно илегално "гурају" из Румуније, Мађарске и Хрватске у Србију, мимо поштовања споразума о ремисији и изражава бојазан да се таква пракса неће зауставити.

Према подацима Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила у Србију свакодневно улази најмање 150 људи, а више од 27.000 људи ушло је, каже Ђуровић, у првих шест мјесеци ове године, а међу њима је највише Авганистанаца, између 30 и 40 одсто.

- Тако је било и прошле године, али претпостављамо да ће број да се повећава. Не вјерујем да ће доћи до масовног, наглог прилива као 2015. године, али да ће бити дуготрајан процес и да ће стотине улазити у Србију и друге земље - каже Ђуровић.

Вјерује да ће одговор Србије бити усаглашен са земљама у региону и под координацијом ЕУ, те упозорава да Србија нема техничке ни прихватне капацитете да одговори на значајније повећање и останак избјеглица у земљи и да о томе мора ужурбано да се размишља.

- Не можемо да се руководимо тиме да ће људи проћи кроз нашу земљу у кратком временском периоду јер ЕУ то онемогућава. Оно што можемо да учинимо је да инсистирамо код ЕУ и сусједа на солидарности и да упозоравамо на сценарио који може да се деси и да нећемо моћи да издржимо масован прилив и прихват избјеглица - наводи Ђуровић.

Наводи да је ове године, за разлику од претходних, значајно смањен број захтјева за азил и да је до 1. јула упућено око 600 намјера за тражење азила, док је у истом периоду додијељено десетак азила.

- У поређењу са бројем оних који су ушли у земљу, то је знак да систем азила не функционише, а велики број избјеглица, којих је највише из Авганистана и Сирије, не могу да добију никакав статус у Србији, чак ни привремени - указује Ђуровић.

Додаје да је у Србији највише избјеглица из Авганистана, Сирије, затим из Бангладеша, Ирака, Сомалије, земљама западне и централне Африке и да су два начина који пролазе кроз Србију.

- Они који имају новца и везе са кријумчарима напусте земљу у року од неколико недјеља, док они са мање новца покушавају да прођу, али "круже" најмање годину дана, а често се дешава да више од 40 пута буду враћени у Србију - наводи Ђуровић.