У Културном центру Требиње вечерас је уприличено вече посвећено сјећању на жртве пострадале у јамама Херцеговине за вријеме терора НДХ-а.

Премијери филма су присуствовали и Ноћни Вукови Република Српска.

У оквиру комеморативне вечери одржан је панел „Херцеговачке јаме“ на којем су говорили: историчар и декан Филозофског факултета Источно Сарајево Драга Мастиловић, професор историје у бањалучкој Гимназији и виши асистент Одсјека за историју Универзитета у Бањалуци Данило Ковач, те потомак страдалих у јами Јагодњача у Ржаном Долу Манојло Ћук и модератор, професор историје Дејан Шкриван.

Градоначелник Tребиња Мирко Ћурић је рекао да је значајно да се говори о страдању људи у Херцеговини четрдесетих година, те да се именом и презименом зна ко су људи који су страдали.

Он је додао да ће бити изграђено заједничко спомен обиљежје за све страдале у херцеговачким јамама.

„Град ће заједно са општинама источне Херцеговине у наредном периоду јавним конкурсом одлучити како ће да изгледа то обиљежје и гдје ће да буде локација, да на једном мјесту могу доћи људи да упале свијеће и да сазнају шта се то све дешавало“, рекао је Ћурић.

Он је истакао да је значајно да и преживјели свједоци страдања на јамама буду интервјуисани и да се запише оно што је било, не зато да би се сијала мржња, него да се не би заборавио злочин над прецима.

Историчар Драга Мастиловић је истакао да су овакве вечери јако значајне за успостављање и његовање културе памћења, истакавши да је неопходно да се успостављању колективне културе памћења да инситутуционални оквир.

„Осим оваквих вечери које су јако индикативне посебно документарних филмова који на посебан начин његују ту културу памћења и могу утицати на свијест млађих генерација, постоје и други начини којима треба истраживати, подучавати и његовати ту културу памћења“, навео је Мастиловић.

Он је додао да коријени злочина који су задесили Србе, не само у Херцеговини него и цијеле НДХ сежу у 19. вијек када је Дрина означена као граница два свијета источног православног и западног католичког.

„Од тог времена трају настојања да се српском народу западно од ријеке Дрине оспори право на живот. Све оно што нам се дешавало у 19. и 20. вијеку вуче коријене из таквих идеологија“, рекао је Мастиловић.

Он је додао да је на подручју источне Херцеговине постојало 36 јама које су се за злочинце у том тренутку нашле као погодна мјеста гдје би могли сакрити своје злочине.

За потомка Манојла Ћука, ово је изузетно тежак дан.

„Три моја кољена су бачена у јаму. Мој прађед Мио, ђед Јово и стрико Манојло који је као најмлађа жртва од 15 година бачен у Јаму. Ја носим његово име. Потпуно невини људи. Усташе су имале само циљ да униште читаве породице и у лијевој и десној страни Поповог поља. Генерације које долазе треба да знају како су Срби страдали у Поповом пољу и да им се пренесу поруке које су скупо платили наши преци“, истакао је Ћук.

Он је додао да је 1990. године упутио први јавни захтјев за отварање јама које су биле забетониране кроз текст „Бетон и мрак“ у Гласу Требиња.

 „Пар дана након изласка текста, прво је отворена Ржана јама, Пандурица, Бивоље Брдо, Шуманци. То је била моја породична обавеза и сви смо једва чекали да се догоди тај дан, да се отворе јаме. Моја бака је увијек живјела за ту идеју да неко из наше породице извади из јаме њеног сина и мужа. Тог јуна 1990. године Херцеговина је била тужна, али ипак поносна, јер смо могли да извадимо наше претке и да их пристојно сахранимо“, нагласио је Ћук.

Данило Ковач, професор историје у бањалучкој Гимназији и виши асистент Одсјека за историју Универзитета у Бањалуци је рекао да o феномену „херцеговачких јама“ тешко причати, писати и још теже суштински размијети.

„Овај вечерашњи сусрет представља један такав покушај и то је нешто на шта нас обавезују наши страдалници“, навео је Ковач.

Након панела премијерно је приказан филм аутора Небојше Колака под називом „Вратићу се“, у коме су приказана свједочења потомака страдалих, личне исповијести преживјелих, те историјске чињенице које су довеле до свирепих злочина.

Колак је истакао да филм овог симболичног назива прати животну судбину једног од страдалника Придворачке јаме, те да је порука овог филма да се овакви догађаји не смију заборавити.

„Памтимо кроз хришћанство праштајмо, али немојмо никада заборавити шта се прије 80 година не само на херцеговачким јамама дешавало него о страдању Срба у источној Херцеговини и о страдану Срба широм свијета“, рекао је Колак и захвалио Електропривреди Републике Српске која је финансијски стала иза овог филма.

Глумци Градског позоришта Требиње су рецитовали дио поеме „Јама“ Ивана Горана Ковачића.