Јадранка Стојаковић неколико година је живјела у Бањалуци, а дуже вријеме боловала је од мултипла склерозе.

Готово да нема човјека у републикама бивше Југославије који не зна пјесме Јадранке Сојаковић „Све смо могли ми“, „што те нема“ и „Има нека тајна веза“. Ова некадашња југословенска звезда, а касније и успешна кантауторка и сликарка у Јапану, живјела је у Дому за старе „Каритас“ у Бањалуци.

Болест моторног неурона, која јој је установљена након пада на бини 2009. године, из дана у дан одузимала јој све више снаге.

Јадранка је била веома популарна од стране својих колега који су се свим својим напорима трудили да јој обезбједе што боље лијечење.

Међу њима се недавно нашао и бард српског глумишта Петар Божовић који је одржао хуманитарно вече за Јадранку одигравши своју монодраму. Колики је заправо значај Стојаковићеве музике на еx Yу сцени потврдили су и музичари попут Жељка Јоксимовића, Маје Татић, Хариса Џиновића, Романе Панић и многих других који су такође хуманитарним концертима допринијели да Јадранка добије адекватно лијечење.

„Не могу више да свирам, али често сањам музику. Живим цијели живот с њом и као да имам концерте док спавам. Још могу да је осјетим, још могу да је чујем“, рекла је недавно Јадранка Стојаковић.

Рођена је 24. јула 1950 у Сарајеву, гдје је и почела са својом јединственом музичком каријером. Током касних 1970-их почела се бавити обрадом севдалинки старих градских љубавних пјесама, као и обрадом поезије српске пјесникиње Десанке Максимовић у новом музичком аранжману.

Радила и примјењену музику за телевизију (Дјечије емисије Телевизије Сарајево), те написала уводну тему 14. Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године. Од 1988. живјела у Јапану, до повратка 2012. године.