Сваке године 7. априла обиљежава се Свјетски дан здравља, подсјећа Институт за здравље и сигурност хране из Зенице. На првој скупштини Свјетске здравствене организације 1948. године и од ступања на снагу 1950. године, циљ прославе је био стварање свијести о одређеној здравственој теми како би се истакнуло приоритетно подручје од важности за Свјетску здравствену организацију (СЗО), наводе из тог института.

Ове године је јединствени слоган "Изградња праведнијег, здравијег свијета за све".

ЦОВИД-19 тешко је погодио све земље, али његов је утицај био највећи на заједнице које су већ биле рањиве. Те су групе изложеније болести, мање је вјероватно да ће имати приступ квалитетним здравственим услугама и вјероватније ће имати негативне посљедице као резултат мјера проведених за сузбијање пандемије. Те неједнакости нису нове.

Иако је свијет видио побољшања у просјечном нивоу здравља и очекиваног живота и смањења преране смртности, ови добици нису подијељени на једнак начин међу различитим дијеловима друштва унутар и међу државама. Разлике се уочавају и у сваком животном добу, од раних година до краја живота.

То није само неправедно, већ је и могуће спријечити. Због тога здравствени стручњаци широм планете позивају власти на свим нивоима да осигурају за све животне и радне увјете који погодују добром здрављу.

"У исто вријеме, апелирамо да лидери надгледају неједнакости у здрављу и осигурају да сви људи могу приступити квалитетним здравственим услугама када и гдје им требају. Докази су јасни: пружање подједнако доброг живота и дјевојчицама и дјечацима и рјешавање здравља кроз животни пут пресудно је за добробит, развој, одрживост и отпорност данашњег друштва и будућих генерација. Током протеклих 50 година, ово је избацило на видјело важне здравствене проблеме као што су ментално здравље, брига о мајкама и дјеци и климатске промјене.

Прославу обиљежавају активности које прелазе и сам дан и служи као прилика да се свјетска пажња усредоточи на ове важне аспекте глобалног здравља", истичу у Институту за здравље и сигурност хране из Зенице.

Пандемија ЦОВИД-19 поткопала је здравствене помаке, гурнула више људи у сиромаштво и несигурност хране и појачала родне, социјалне и здравствене неједнакости.

Кампања истиче уставни принцип Свјетске здравствене организације да је "уживање највишег могућег здравственог стандарда једно од темељних права сваког човјека без обзира на његову расу, вјеру, политичко увјерење, економско или социјално стање.

По први пут у 20 година, предвиђа се пораст глобалног нивоа сиромаштва и ометање напретка ка циљевима одрживог развоја. До 60 одсто људи који живе у неким земљама нема осигуране основне здравствене услуге. Више од милијарду људи који живе у неформалним насељима или сиротињским четвртима суочени су с повећаним изазовима у спречавању заразе и пријеноса вируса корона, наводи такође Институт за здравље и сигурност хране поводом 7. априла, Свјетског дана здравља.