Ni svi pretrčani kilometri, umor i nedostatak vremena nisu spriječili dvojicu bilećkih maratonaca da posjete Zavičajni klub Bilećana u Beogradu.
Skromni momci nisu djelovali umorno, vidno raspoloženi zbog osvojenih medalja rado su svratili u goste svojim zemljacima.Bilećani Ljubomir Ljubo Trklja i Branko Hrnjaz prvi su maratonci u Evropi koji su istrčali i osvojili medalje na dva polumaratona za manje od 24 sata u dvije države – u Pragu /Češka/ i Bratislavi /Slovačka/. Medalju na ovim takmičenjima dobijaju oni takmičari koji stazu pretrče za manje od dva i po sata. Brane se od 2012. bavi atletikom, iako je ranije igrao fudbal u bilećkom Hercegovcu. Startovao je na beogradskom polumaratonu, zatim 2014. beogradski maraton, 2015. u Apatinu balkansko prvenstvo. Završio je DIF, živi i radi u Beogradu kao fitnes instruktor. Trenira 2-3 puta sedmično i nesebično dodaje da je Ljubo u težoj situaciji, jer je nezaposlen i stanuje u Bileći, pa mu je time otežano da se organizuje. Zanimljivo je da obojica stanovali u čuvenoj Modnoj kući u Bileći. Ljubo je trčao u Kragujevcu, Somboru, Sarajevu, na Paliću, Podgorici, Apatinu 2015, Budimpešti sa komšijom Branom 2015, Malti 2015, Prag i Bratislava 2016. Ljubo se zbog povrede noge odlučio baviti atletikom krajem 2014… Do tada je igrao fudbal. Kao osnovac je osvajao medalje u krosevima. Po završetku srednje mašinske škole dobio je poziv za vojsku, uslijedio je rat u kojem biva ranjen. Njegov borački dodatak iznosi 100 konvertiblnih maraka na godišnjem nivou. Kako sam ističe finansije su osnovni problem za njegovo takmičenje. Računa da je za poslednjih godinu potrošio oko 3.000 maraka na putovanja. Sponzore za sada nema, nadamo se da će grad Bileće i mimistrastvo sporta Republike Srpske prepoznati talenat i volju ovoga momka i finansijski mu pomoći. Obojica ističu da im je žao što Bileća nema atletski klub, vjeruju da mi mnoga djeca krenuli njihovim stazama. Brana se priprema za predstojeći beogradski maraton, Ljubo još nije siguran da li će uspjeti da se prijavi za isti. Ljuba očekuje prvog maja polumaraton u Dubrovniku, osmog maja Banjaluka, a obojica se nadaju da će opet zagrljeni proći kroz cilj na maratonu u Veneciji 28 maja. Veliku ulogu igra ne samo fizička spremnost, nego i psiha. Kako ističu, dvojica stamenih Hercegovaca, često kroz glavu prođe misao da treba odustati zbog žuljeva, povreda, visokih temperatura, ali…želja i volja da se stigne do cilja su jači od svih prepreka. Navode da je osjećaj neopisiv proći kroz cilj, još kad su blizu jedan drugog komšijska i bratska sreća je veća.
Vladimir Čubrilo
Šta Vi mislite o ovome?