Ни по једном параметру данас није лако спаковати се и одлепршати у иностранство на неколико дана одмора. И баш због цијеле ситуације - и новчано и здравствено и пословно, Република Српска је идеално "иностранство" у које можете да побјегнете на неколико дана, као што сам ја урадила. Рећи ћу вам и зашто.

За рад од куће неопходан нам је добар интернет, а сав посао може да се обавља преко дигиталних платформи (ако се Илон Маск потруди, можда ускоро и са Марса). Зато сам се спаковала на брзину и прошлог викенда отишла са друге стране Дрине. Спојила сам посао и задовољство, радила а после смјене обилазила Српску, која може да се подичи великим туристичким потенцијалом.

Протекле недеље обишла сам дио Српске ближи Србији, од Вишеграда до Требиња, и о њему ћу вам писати. Ако и ви планирате неки бијег у Републику Српску или само желите краћи одмор ван Србије, треба да знате ових шест ствари:

Које анти-ковид мјере су на снази
Држављанима Србије за улазак у Босну и Херцеговину, тј. Републику Српску не треба негативан пи-си-ар тест нити тест на антитијела из лабораторије. Улази се потпуно слободно, као и до сада. По повратку у Србију, такође ми нису тражили негативан тест нити је обавезан карантин.

У Српској је маска обавезна у затвореном простору и препоручена на отвореном, као и држање физичке дистанце. Кафићи, ресторани, продавнице, кладионице раде до 22 часа. Од понедељка, 1. марта, биће дозвољено организовање музике уживо, уз поштовање мјера.

Мјере се, морам рећи, релативно поштују, тако да сам у продавницама често виђала људе без маске. Пошто ме је затекло лијепо вријеме, много људи је боравило на отвореном, гдје је и мања могућност заразе. Гужве нема, тако да сам се осјећала прилично безбједно.

Пут кроз Србију
Моја прва станица на путу у Републици Српској био је Вишеград. Ако ка њему крећете из Београда, најбоље и најближе је да идете ауто-путем до Чачка, преко Ужица, Златибора и Таре, па до граничног прелаза Котроман.

Пут од Београда до Таре је идеалан, од Таре и Мокре Горе до границе коректан, али не и добар. Има доста рупа и није сређен у скорије вријеме. Пролазак кроз НП Тара се наплаћује за моторна возила 200 динара.

Око три и по сата довољно је од Београда до Вишеграда, под условом да нису гужве на граници. 

Пут кроз Републику Српску
И тамо су путеви попут овог на Тари - коректни. На њима најбоље преживљава неуништива "голф двојка", коју сам на путевима најчешће и виђала. И то говори о материјалној ситуацији већине становника.

Посебно је захтјеван пут Вишеград-Горажде-Фоча који је кривудав, са много успона и тунела (Вишеград-Горажде!), који су у лошем стању и већином неосвјетљени. Никако се не залијећите кроз њих и возите пажљиво.

Од Фоче, преко НП Сутјеска, Гацка, Билеће па до Требиња пут је доста бољи, поготово кад од Гацка ступите на подручје нешто питомије источне Херцеговине. Има доста полиције и радара, тако да треба водити рачуна, због казни али пријее због личне безбједности.

Пут није идеалан, али су предјели прелијепи
Путеви су, иако не квалитетни, одлично обиљежени и, вјеровали или не, у ери разних ГПС система и технолошких помагала, путовала сам без навигације. Ако се изгубите, питајте људе около, сви знају да вас упуте и јако су љубазни, па чак и полицајци.

Добар дио пута протеже се поред Дрине и околина је врло живописна. Уз умјерено брзу вожњу - уживећете.

Цијене - као у Србији и мало јефтиније
У Републици Српској, и да хоћете, не можете много да потрошите. Кафа кошта од једне до једне и по конвертибилне марке (65-100 динара), порција ћевапа са кајмаком око пет марака (300 динара), колачи су око три марке (до 200 динара). То је све доста јефтиније него у Београду, и отприлике као у мањим мјестима по Србији. Цигарете коштају као у Србији. У продавницама су цијене мање-више исте као у нашој земљи.

Чашу локалног вина - жилавке, која успијева само у Херцеговини - можете да попијете за око 180 динара. Добар ручак за једну особу - рибља чорба, пастрмка, хљеб - у ресторану је око 1.000 динара.

Гориво у БиХ је и даље доста јефтиније него у нашој земљи. Литар дизела, на пример, кошта од 1,90 до 1,99 марака, отприлике око 125 динара. То је готово 30 динара мање него у Србији. За око 6.000 динара можете да напуните резервоар од 50 литара.

Велики избор смјештаја
Република Српска је у последњих неколико година доживјела туристички бум и све више људи нуди своје капацитете путницима.

Цијена трособног стана у Вишеграду, и то са погледом на Дрину и чувени мост Мехмед-паше Соколовића, коштао је око 2.000 динара за ноћ. Мало даље од центра може да се нађе и за 1.000 динара, све зависи од тога шта вама више одговара.

Требиње, које су Срби масовно посјећивали прошле године током љета, што сам сазнала од локалних туристичких радника, има велику понуду смјештаја. Пошто је град све атрактивнији за туристе - због идеалне готово медитеранске климе и љепоте поднебља - готово на сваком кораку нуди се смјештај.

У Требињу ме је једна ноћ у апартману, који је удаљен пет минута хода од центра и чувених платана, коштала око 1.300 динара.

Од хотела до приватних соба и апартмана, можете да нађете шта вам одговара по повољним цијенама. И у Вишеграду и у Требињу су домаћини врло љубазни, ненаметљиви, стоје вам на услузи за све што треба. Смјештај је изузетно чист и нов, уз одличан интернет, што је мени било најважније због посла.

Прелијепа природа
Природа oвог дијела Републике Српске је напола дивља, напола питома, свеукупно јединствена. Њом доминира судбоносна Дрина, прелијепе зелене боје каква се не виђа на ријекама Србије.

Док Вишеград нема да понуди много туристичких локалитета, осим моста Мехмед-паше из 16. века и Андрићграда, Требиње и источна Херцеговина могу све то да надокнаде.

У Требињу сам провела највише времена, пошто је град под Леотаром, на мене оставио најјачи утисак током студентске екскурзије пријее пет година и жељела сам да му се вратим.

Клима је блага, медитеранска, у граду је сунчано чак 260 дана годишње. Није ни превише топло, али ни хладно, температура је идеална.

Најљепши дио града је дуго шеталиште поред Требишњице, а са ког се виде зидине Старог града. Најмонументалнији споменик историје у граду је Перовића-Арсланагића мост из 16. века, који је прије око пола вијека са прве локације камен по камен пренијет пет километара низводно због градње хидро-система. Име Перовића носи у знак захвалности породици Перовић који су га сачували од рушења током последњег рата.

Требиње чува Херцеговачка Грачаница, црква на самом врху града, у којој, по сопственој жељи, почива најпознатији Требињац Јован Дучић. Са тог мјеста пружа се најљепши поглед на Требиње.

Град на Требишњици је јако чист и уређен, становништво је врло предустретљиво и пријатељски настројено. Не жури се нигдје, са конобарима, пролазницима, људима у продавницама можете да се испричате и питате их све што вас занима.

Када све ово уклопите и испланирате – пут, смјештај, буџет – преостаје вам само да уживате у природи и љепотама овог дијела Републике Српске.