Најкишовитији почетак године у Херцеговини у посљедњих пола вијека изазвао је пораст водотокова и плављење крашких поља.Заломка која у просјеку тече 200 дана годишње, појавила се у ријетко виђеном издању стварајући несвакидашње слике јужног дијела Невесињског поља.

Формирана је природна акумулација на простору који је приближан површини пројектованог базена за потребе ХЕ Дабар од 900 хектара. Заломка је показала велики хидроенергетски потенцијал и најавила неки љепши амбијент који ће створити вишенамјенски систем Горњи хоризонти.

Изградња ХЕ Дабар је тренутно највећа инвестиција у Републици Српској. Главни радови су у току, основна излазна дионица тунела је пробијена и након што се заврши облога радиће се улазна грађевина. За потребе будуће хидроелектране изграђено је 30 километара приступних путева и 35 километара далековода. Вода са изворишта Удбина доведена је до свих објеката, а ријешено је и водоснабдијевање општине Невесиње.

Сада се са нестрпљењем очекује потписивање уговора са кинеским инвеститорима о изградњи и финансирању бране «Пошћење» и акумулације «Невесиње», насипа Гребак и Врањача, водостана и цјевовода под притиском, машинске зграде и разводног постројења.

Захваљујући одличним пословним резултатима ХЕТ-а са краја прошле и почетка ове године убрзана је исплата надокнада за земљиште експроприсано за потребе градње објеката ХЕ Дабар.

Извршни директор за производњу и техничке послове у ХЕТ-у Илија Таминџија, каже да је потребно извршити експропријацију више од 1 000 хектара земљишта и да је до сада приоритет било рјешавање имовинско-правних односа у зони објеката за чију градњу постоји законом утврђена обавеза прибављања грађевинске дозволе. Наглашава да је ХЕТ за ову намјену издвојио око 15 милиона КМ.

Послије неколико тешких година ХЕТ се напокон може похвалити одличним почетком 2021. године. Врло повољна хидролошка ситуација, погонска спремност и расположивост свих агрегата из система хидроелектрана на Требишњици кao и ангажовање проточне хидроелектране « Чапљина», омогућили су производњу од 118 GWh  електричне енергије у јануару, што је скоро дупло више од планиране производње за овај временски период .

─ Узимајући у обзир тренутно стање, пројекције дотока и коте наших акумулација, са сигурношћу се може рећи да ће производња и у наредна два мјесеца бити знатно већа од вишегодишњег просјека у првом кварталу ─ истиче Таминџија и додаје да је захваљујући овим показатељима била могућа исплата за експропријацију од 1,5 милиона КМ, само у току једне недјеље јануара.

Таминџија подсјећа да је ХЕТ тренутно у највећем инвестиционом циклусу од свог оснивања и да је изградња хидроелектране Дабар, као прве у низу електрана из система Горњих хоризоната, стратешко опредјељење предузећа и најважнији корак ка будућности у којој ће се потребе за енергијом умногостручити.

Вршилац дужности директора  ХЕ Дабар Славиша Стајић каже да је до сада извршена експропријација око 25% предвиђених површина и то на подручју гдје ће се градити брана «Пошћење» са насипима Гребак и Врањача, водостан са цјевоводом  и машинска зграда са разводним постројењем, док се за експропријацију у зони акумулације у Невесињском пољу чека окончање судских поступака које су покренули власници парцела и објеката незадовољни утврђеним износима.  

Стајић додаје да ће поступак експропријације земљишта у Дабарском пољу, који је потребно спровести за потребе изградње канала, започети чим се за то створе потребни услови и вода повуче са овог подручја.

Сагласно предуговору о експропријацији узмеђу Владе Републике Српске и ХЕ Дабар, овај процес врши Првобранилаштво РС у сарадњи са подручним јединицама Геодетске управе, док надокнаде за експроприсану имовину исплаћује ХЕ Дабар.

Занимљивости о ријеци Заломки

Геолози тврде да Заломка прије три милиона година није понирала, него је површински текла из Гатачког поља у Невесињско, потом преко Дабрице данашњом долином Радимље до Стоца и даље коритом Брегаве.
Херцеговачка понорница има три имена. Извире у Гацку као Ђеропа, кроз Невесињско поље протиче као Заломка, а надземни ток завршава под називом Кољешка ријека.
По димензијама улазног отвора понор Заломке у Биограду је изузетна појавау красу, свјетских размјера, са капацитетом понирања од 110 метара кубних у секунди.
Крашку понорницу Заломку насељава ендемична врста рибе гаовица. Открио је аустријски биолог Штандачнер 1901. године.
Однос између највишег и најнижег нивоа воде у подземљу Невесињског поља је 312 метара што је највећа амплитуда у свијету.
Преко Скакала, 120 крупних каменова на ријеци Заломци у Будисављу, мјештани су прелазили вијековима и никад се није догодило да се неко утопи.
Набујала Заломка новембра 1934. године порушила је све млинице и ћуприје на Заломци, а становници Будисавља су исељени. Вода је поплавила читаво Невесињско поље и прелила преко Губераша и Дабрице према Стоцу.
Заломка је једини пут додирнула Гвоздени мост новембра 2010. године.Рекордне падавине тог мјесеца од 657л/м2 поплавиле су 1.000 хектара Невесињског поља.