Мјесецима већ Жељко Тепавчевић покушава да покаже како се као први синдикалац „бори“ за права радника и њихов равноправан положај посебно у Руднику и термоелектрани Гацко гдје је запослен.
Није био гласан док је синдикалну касу могао да користи за своје прохтјеве.
Није био гласан ни када се отворила прича о афери Паповић, јер су на њега многи указали у том трену и означили га као „вјерног“ Паповићевог „клијента“.
Огласио се када је „златан ћуп“ пробушен и када новца за различите животне луксузе више није било, макар не онолико на колико је навикао.
Тада је почела „синдикална прича“ о правима радника, угрожености, лошем положају и слично.
У посљедње вријеме почео је и са „озбиљнијим“ атацима на руководство ЕРС-а, бранећи при томе руководство Р и ТЕ Гацко и „окривљујући“ за лоше пословање гатачког Рудника и Термоелектране челнике ЕРС-а.
Шта је био мотив да се огласи и брани руководство Р и ТЕ Гацко брзо се и открило. Жељко Тепавчевић, својим „наступима“, обезбиједио је радно мјесто за свог сина у том истом предузећу, тврди наш извор из Рудника и Термоелектране Гацко.
И у томе нема ништа лоше, јер се сваки родитељ бори за своје дијете, само није лијепо „глумити“ синдикалну величину, а користити све бенефите те позиције ИСКЉУЧИВО за остваривање неког личног интереса ( финансијског или неког другог).
Шта Ви мислите о овоме?