Љетно рачунање времена почеће у недјељу, 27. марта, када казаљке у 2 сата послије поноћи треба помјерити на 3 часа.
Прелазак на љетно и зимско вријеме први пут је забиљежен 1916. године у земљама на сјеверу Европе, а до сада је уведен у око 70 држава, углавном на сјеверној хемисфери.
Од 2002. године земље Европске уније, као и остале државе у Европи, одредиле су да почетак љетног времена буде посљедње недјеље у марту, а завршетак посљедње седмице у октобру.
Помјерање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, са образложењем да се тиме „продужава“ дан, омогућује уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.
Све европске земље користе љетно вријеме, а датум помјерања казаљки различит је од државе до државе.
Помјерање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недјеље да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.
На јужној хемисфери почетак и крај љетног времена је обрнут у односу на сјеверну.
Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на љетно рачунање времена.
Израел је, примјера ради, до прије неколико година мијењао љетно вријеме различито од остатка свијета, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла прелазити на израелско љетно вријеме.
Поједини астрономи су против помјерања казаљки и вјештачког „продужења“ дана, макар се то правдало и економском рачуницом.
Шта Ви мислите о овоме?