„Сви ми кажу Војводина фина, љепши Дабар, с Кома до Дивина“! Ово је једна од пјесама која се пјевала 1946.године,непосредно по досељавању Херцеговаца у Гајдобру, у оној великој колонизацији „возовима без возног реда“,чију 70-у годину обиљежавамо.

А прије ове, имали смо још једну велику, планску колонизацију 20-их година 20-ог вијека,након Великог рата,када су српски ратни добровољци из Херцеговине и осталих српских крајева стизали са породицама на заслужену добровољачку земљу у Банат и Бачку.
Херцеговци у двије велике колонизације и улога добровољаца-била је тема трибине у Новом Саду,одржане 22-ог марта у свечаној сали Матице српске.

Поздрављајући земљаке са, како рече, „два завичаја“ (тамо нисам,а овдје ме нема) у име организатора и домаћина,предсједник Удружења Срба из Херцеговине у Србији, потомака и пријатеља Ђорђо Радојичић је подсјетио на вјековне сеобе из земље Херцегове, због чега је и настала крилатица „Херцеговина цијели свијет насели,а себе не расели“.

Он је додао да су Херцеговци, као вриједни и сналажљиви људи и предузимљиви домаћини, пустили дубоке корјене у панонској равници и да сада овдје живи већ четврта генерација Херцеговаца. Радојичић је посебно захвалио најстаријој културној институцији код Срба-Матици српској,која је широм отворила врата за овај програм, као и Градском секретаријату за културу, који финансијски помаже Удружењу у реализацији овог и других програма.

На трибини је говорио др Видоје Голубовић, предсједник Удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912-1018“ из Београда .Он је представио Монографију „Херцеговци-српски ратни добровољци 1912-1918“, која обухвата скоро 5.000 добровољаца из 12 срезова Херцеговине,који су узели учешће у ратовинма Србије и Црне Горе за ослобођење и уједињење,као и часопис „Добровољачки гласник“ и друга издања овог Удружења.

О насељавању Војводине након Великог рата бесједио је др Милан Мицић, историчар и књижевник,који годинама истражује српски добровољачки покрет и колонизацију Војводине,не само из Херцеговинем,него и осталих крајева.

. Мр Павле Орбовић,историчар, са доста непознатих детаља осврнуо се на колонизацију непосредно након Другог свјетског рата.

Програм је на умјетнички начин употпунио познати српски пјесник Ђорђо Сладоје,као и народни гуслар Војин Радојичић поврђујући и овога пута да је„цјелокупна истина о нама-сабила се у српским гуслама“,док је програм осмислила и водила секретар Удружења Јованка Иванишевић.

Збогом села и потоци-збогом моји Херцеговци!.
Збогом крши и планине-збогом брда и долине!
Збогом остај,мили рају- ја сад идем другом крају!

Миливоје Бештић