Поште Српске крајем године достављају Програм издавања поштанских марака за наредну годину на сагласност Агенцији за поштаснки саобраћај БиХ. Тако су на маркице ставили војсковође чувених битки Првог свјетског рата – Бојовића, Степановића, Мишића, Путника, али и Андрићград као јединствен град, симбол помирења сва три народа у БиХ. Приједлог је била и маркица са ликом патријарха Павла. За Савјет агенције ови приједлози – спорни.

Кровна агенција за поштанске оператере у БиХ забранила је ове мотиве без правог образложења уз оцјену да вријеђају националне интересе осталих народа. Поште Српске, али и историчари су сагласни да је ријеч је о историјским чињеница важним не само за српски народ, већ за цијело подручје Балкана.

„Прошле године имали смо одбијање прве поштанске маркице са мотивом 20 година Републике Српске од стране Агенције, од стране бошњачког члана који више није у агенцији. Образложење је било да није 20 година од РС, већ треба да буде 15 година Дејтона. Образложење за патријарха Павла нисмо ни добили, само је било да нема консензуса“, рекла је Јасминка Кривокућа, директорка Пошта Српске.

На питање о разлозима за забрану ових мотива на маркицама, у Агенцији су навели како немају консензус за званичан одговор.

„Обавјештавамо Вас да Савјет Агенције за поштански саобраћај Босне и Херцеговине није комплетан, односно да је једно мјесто чана Савјета Агенције тренутно упражњено и Агенција због тога не може дати званично саопштење без одобрења сва три члана, јер је за исто, у складу са Законом о поштама БиХ, потребан консензус свих чланова Савјета Агенције, за које је конкурсна процедура у току“.

Историчар Жељко Вујадиновић каже да цијела ова ситуација не би ни била вриједна коментара да није постала уобичајан модел понашања у БиХ. Маркице не само да нису увриједљивог садржаја, већ не представљају само насљеђе српског народа, него су дио историјског насљеђа Балкана.

„Ни једна институција, ни агенција у БиХ није надлежна да верификује и кваллификује историју. И Иво Андрић и патријарх Павле, 20 година РС, као историјска чињеница, нешто су што припада историјском насљеђу овог простора, Балкана“, рекао је Вујадиновић.

Агенција оспорава издања чији су мотиви историјске чињенице, позивајући се на то да није постигнут консензус између чланова Савјета, те да због тога издање не може да угледа свјетлост дана.

Поште Српске узвратиле су истом мјером. На њихову иницијативу, српски члан савјета Агенције из реда српског народа оспорио је Поштама БиХ одређена издања, као што су Фудбалска репрезентација БиХ, културно-историјско насљеђе Високо, музеј Алије Изетбеговића и 100 година сарајевског атентата.

У Поштама Српске сматрају да је рјешење укидање ове Агенције, те формирање регулаторне комисије при ресорним министарствима.