На Божић рано ујутро звоне сва црквена звона, а домаћин и укућани облаче празничну одјећу и одлазе у цркву на јутрење и Божићну Литургију. Они који су се припремили причешћују се, док остали после службе у цркви примају нафору, коју на Божић узимају прије сваког другог јела. По изласку из цркве поздрављају се употребљавајући традиционални српски божићни поздрав: "Христос се роди" и отпоздрављају: "Ваистину се роди". Овако се поздравља од Божића до Богојављења.

Полазник је прва особа која уђе у кућу на Божић. То је драги гост чији је долазак обично унапријед договорен са домаћином, али може бити и случајни посјетилац. Полазник се дочекује на посебан начин. Улазећи он поздравља дом божићним поздравом и љуби се са укућанима. Раније је полазник прилазио огњишту, односно касније пећи, гдје би џарајући ватру говорио: "Колико варница, толико срећица,колико варница, толико парица,колико варница, толико у тору оваца,колико варница, толико прасади и јагањаца,колико варница, толико гусака и пилади,а највише здравља и весеља,Амин, Боже дај".

Потом домаћица послужи полазника и дарује му припремљен поклон. Полазник симболички представља Мудраце са Истока који су пратећи звезду дошли да се поклоне новорођеном Христу. Вјерује се да је то човјек који ће током цијеле народне године доносити срећу у кућу.

Рано ујутро на Божић, домаћица замијеси тијесто од којег пече погачу. У ову погачу, која се зове чесница, ставља новчић - углавном златни и сребрни, тј. од племенитог метала за који не приања рђа, јер је то дар новорођеном Христу. У неким крајевима чесница се прави као слатка пита са орасима. Име је добила по томе што се меси у част Исуса Христа, или зато што се ломи на части (тј. делове). Чесница се одозго боде гранчицом бадњака. Када буде печена, износи се на Божићну трпезу.

Пошто сви стану око стола домаћин запали свијећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, па преда кадионицу неко млађем, ко кади целу кућу. Потом се пева Божићни тропар (у случају да нико не зна Божићни тропар, може се наглас прочитати уобичајена молитва пре обеда: Оче наш). Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Она се окреће као славски колач, а затим се ломи рукама на онолико делова колико има укућана. Вјерује се да ће онога ко добије дио чеснице са новчићем срећа пратити током читаве године. Пронађени новчић предаје се домаћину, који га ставља на икону. Када се заврши ломљење чеснице укућани једни другима честитају празник и мирбожају се, односно, како каже Вук Караџић у своме Речнику: "Изљубе се сви редом говорећи: Мир Божији! Христос се роди! Ваистину се роди! Поклањамо се Христу и Рождеству Христовом!" а онда седају за сто.

Обичаји налажу да се чесница мијеси ујутру на Божић и нипошто се не смије правити унапред на Бадњи дан! Назив чесница потиче од речи “чест”, која је стара реч за “део”, “комад”. Овај назив означава то што се чесница за ручак ломи, односно свако од укућана сам треба да одломи део колики хоће. Овим обичајем се чланови породице уче скромности јер не смију да откину већи део.

За печеницу се обично унапријед бира најбоље прасе или јагње, које се одвоји и засебно храни, а коље и припрема на Туциндан. Уз печеницу понегдје испеку још и ћурку, гуску или кокош. Када на Божић пада снијег вјерује се да ће година бити родна. У ноћи између Бадњег дана и Божића дјеци је посебну радост доносио Божић Бата, остављајући им поклоне у слами. Описујући благослов који је кући доносила посета Божић Бате, народна песма вели: "Иде Божић, иде Божић Бата, носи киту злата, да позлати врата, и обоја побоја, и сву кућу до крова". Нажалост, у другој половини 20. века доброг и ненаметљивог Божић Бату, који "представља светињу, нашег брата и небеског сабрата", и који нас је, по речима митрополита Амфилохија, "сјединио са Богом неуништивим и неугасивим братством", у потпуности је потиснуо Дједа Мраз.

По завршетку божићног ручка обичај је да се софра не диже три дана, баш као што се у том периоду ни кућа не чисти, па слама остаје да лежи на поду до Светог Стефана.Добро је да се на Божић послије ручка симболично започне неки посао како би људи цијеле године били вриједни и да би им послови ишли од руке.