Бесједа чувеног глумца и редитеља Драгана Бјелогрлића у народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину на академији, посвећеној 70 година од колонизације Баната, дуго ће се памтити. Мада се генерацијама рађају у Војводини и Србији прочитајте зашто се Бјелогрлићи увијек изјашњавају као Херцеговци

Хвала Вам што сте ме позвали на овај величанствен скуп, посебно у овом здању које је уједно и најстарије српско народно позориште (1839. год). Када ме мој рођак Бели (Милан Бјелогрлић) позвао, одмах смо имали један мали херцеговачки сукоб, пошто је он рекао да се слави седам деценија. Познато је да се Херцеговци увек у рату покажу као добри, па је тако мој прађед Вуле као солунски борац добио земљу од краља Александра. Пошто се њему из Херцеговине није ишло он је свом најстаријем сину подарио ту земљу па је тако мој ђед Милан је 1926. године дошао у Бачку. Очекујем да ће се славити 90 година Херцеговаца у Бачкој. То је било село Орахово, тамо је био салаш у који сам одлазио као мали. Ту је била мала херцеговачка колонија. Породица Анђелић, Лојовић, Црнокрак….памтим Анђелиће и Лојовиће, јер смо кумови и тамо су се родили мој покојни отац и сви моји стричеви. Живели смо у Београду, али добро се сећам кад сам био мали, кад год се сретне наша породица, скупе се Бјелогрлићи и одједном се пребаце на ијекавицу и сви почну да говоре и певају неке песме које ја до тада нисам знао. Нису имали никакве дилеме, иако рођени у Војводини, да кажу да су Херцеговци. Да ствар буде још чуднија, брат и ја смо се родили у Војводини у Банату у Бaранди и некако први пут кад су ме питали шта сам ја нисам рекао Војвођанин, него  Херцеговац. Серију “Вратиће се роде” направио сам из велике љубави према Војводини, посебно према Банату. Некако је то било јаче од мене, а мислим да би слично било и да сам се родио нпр. у Крагујевцу. Да ствар буде још апсурднија. Мој син још нема 16 година, рођен је у Београду. На крају осмогодишње школе попуњавали су неки формулар и онда ми је његова разредна рекла да се по националности изјаснио Србин-Херцеговац. Тако да је чудна магична привлачност херцеговачког крша. Чудан је тај осећај чувања порекла и постојбине. Некако посебно мислим у ових неколико последњих деценија и смутних времена људи као да су осећали неку исконску потребу да припадају и да знају одакле долазе. И зато ја вас поздрављам поздрављам и овај скуп, желим да чувате Херцеговину у себи, јер мислим да ће ускоро доћи време када ће се то Херцеговац придавати српству као нека титула.

У то име живели!