Министарка трговине и туризма Републике Српске Сузана Гашић истакла је да је туристичке капацитете у Српској лани посјетило 50-60 одсто домаћих туриста у односу на годину раније и најавила за 2021, у зависности од епидемиолошке ситуације, креирање мјера које би хотелијерима и привредним субјектима из сектора туризма и угоститељства омогућиле оптималан наставак рада.
 

- Покушаћемо у овој години са бројним удружењима и свјетским партнерима који дјелују на територији Српске креирати мјере које ће помоћи хотелијерима, али и свим осталим привредним субјектима у области туризма и угоститељства да стану на ноге и када прође пандемија вируса корона наставе са својом активношћу на најбољи могући начин - рекла је Гашићева у интервјуу Срни.

Она је констатовала да су ресори којима се бави ово министарство у протеклом периоду претрпјели највећу штету због пандемије и додала да извјештаји Свјетске туристичке организације, према свим показатељима, говоре о томе да су хотелијери и сви други субјекти који пружају услуге смјештаја највише погођени пандемијом.

ФОКУС НА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊУ ПОСТОЈЕЋЕ СИТУАЦИЈЕ

- Имајући у виду да је епидемиолошка ситуација непредвидива и не знамо шта нас чека у овој години, фокус активности смо усмјерили ка превазилажењу ситуације у којој се налазимо. Још се не може говорити о санирању посљедица јер је још у току борба са пандемијом и штетом коју трпе привредни субјекти - рекла је Гашићева.

Она је подсјетила да је Влада Српска у протеклом периоду донијела низ мјера у намјери да помогне привредним субјетима у превазилажењу постојеће ситуације.

Гашићева је као примјер неких од најконкретнијих параметара губитака усљед пандемије навела боравишну таксу, која је у 2019. наплаћена у висини од око 1,6 милиона КМ, а у прошлој години, закључно са новембром, око 950.000 КМ.

- Ова наплата боравишне таксе резултат је наше кампање `Доживи Српску`, коју смо спроводили прошле године, те туристичких ваучера који су реализовани у нашим туристичким објектима - рекла је она.

ОСЈЕТАН ПАД ДОЛАЗАКА ТУРИСТА

Говорећи о сектору туризма, Гашићева је навела да Српска "није у толиком минусу", како је то наговјештавала ситуација са пандемијом у марту и априлу.

- У овом тренутку можемо говорити о неких 50 до 60 одсто посјета /домаћих/ туриста нашим туристичким капацитетима у 2020. у односу на годину раније, а када је ријеч о страним туристима - то је на нивоу од око 10 одсто од оног у 2019 - каже она.

У првом налету пандемије било је потпуног затварања граница, што је узроковало недолазак страних туриста. Како су се епидемиолошке мјере мијењале, почели су долазити страни туристи, и то највише из региона, односно из Србије и Хрватске, те нешто словеначких туриста.

Гашићева је истакла потребу опреза у вези са предвиђањима о стању у туризму у 2021. години.

- На нама је да процијенимо на који начин можемо помоћи нашим привредним субјетима да одрже пословање, као и да сви радимо да пандемија што брже прође, након чега можемо бити фокусирани на опоравак. Позвала бих грађане да се придржавају свих прописаних епидемиолошких мјера, посебно у вријеме празника, које би требали прославити у кругу породице - нагласила је Гашићева.

ОЗБИЉНЕ ГУБИТКЕ ТРПИ И ТРГОВИНА

Гашићева је истакла и да је сектор трговине погођен пандемијом вируса корона.

Она је подсјетила да је на почетку епидемије регистрован већи промет у трговини, имајући у виду да су људи били уплашени и стварали залихе код куће, али је на крају тог периода увиђено по пресјеку стања да је ријеч углавном о основним животним намирницама које су интензивније набављане у кратком периоду.

Гашићева је рекла да је, послије тог периода, дошло до пада и трговина је почела трпјети озбиљне губитке, па су регистровани случајеви затварања одређених, посебно мањих радњи.

- У наредном периоду надамо се смиривању постојеће ситуације, што ће допринијети развоју ове дјелатности јер сада имамо смањење обима трговања зато што су људи фокусирани на нестабилну ситуацију и задовољавање основних потреба - нагласила је Гашићева.

Она је указала да је Влада Српске, ради заштите трговинских дјелатности и грађана, доносила уредбе којима је утицала и на формирање цијена нафтних деривата.