Прича из Гацка потврдила је још једном неизмјерну љубав пса и човјека.

Након десет дана трагања, Ђорђе Шиник је нашао свог љубимнца, бернардинца Динга, који се изгубио на планини Волујак.

Поновни сусрет је био више него дирљив.

Ђорђе је планинар двије деценије, Динго је код њега седам година, љубав се родила од првог дана, а потврдила половином децембра.

Ђорђе се 6. децембра пео на Волујак са планинарима, са њим је ишао и Динго.

Било је лоше вријеме, снијег и лед, и пас је у једном моменту остао.

– Пошто је крупан и има велике шапе није пропадао кроз снијег, било је хладно, а ми смо журили да се вратимо у планинарски дом. Остао је на једном мјесту, није могао због леда даље. Одмах сам се вратио по њега неколико километра, било је магловито и нисам га могао наћи – описује Ђорђе за Српскаинфо своју агонију, након што је схватио да Динга нема.
Он каже да је сутрадан поново ишао са пријатељем, али је опет било лоше вријеме, да су дошли су отприлике до мјеста гдје је остао, звали га, али није било успјеха.

– Онда смо се вратили у планинарски дом и ту чекали два дана у нади да ће сићи. Аутомобилом сам обилазио локације гдје би, евентуално могао да сиђе, од Чемерна и других мјеста у гатачкој општини, обавјестио сам и пријатеље у Фочи и на све стране гдје је било претпоставке да би се можда могао појавити – сјећа се Ђорђе.

Прича је добила срећан крај 16. децембра на врху планине Волујак, на 2.336 метара надморске висине.
– То је био трећи покушај. Предходна два пута је била магла, други пут сам прошао можда стотину метара поред Динга, али га нисам видио, а он се није одазивао од страха. Трећи пут је било љепше вријеме, отишао сам у планинарски дом, преспавао и поново отишао на врх планине. Видио сам трагове, звао га, од страха се није одазивао, а у једном моменту је само дигао главу. Кад је схватио да сам то ја скочио је и срећи није било краја – завшава овај Гачанин своју причу са срећним крајем.

Ђорђе каже да никада није изгубио наду да ће начи свога љубимца и поред лошег времена и опасности од вукова.

Бернардинац може без хране да издржи око 15 дана, али не може без воде, а управо снијег и лед су Дингу помогли да преживи.