Када се приближава крај године, све организације сумирају резултате свог пословања у претходној години и праве планове за наредну. У „Хидроелектранама на Требишњици“ полако се подвлачи црта и рачуна разлика између остварене и планиране призводње, сумирају се приходи, али се и прави осврт на неколико претходних година, за које многи кажу да заједно представљају најтежи период од оснивања „Хидроелектрана на Требишњици“.

О пословању ХЕТ-а у претходне четири године и о плановима за наредну годину, за наш сајт, говорио је извршни директор Дирекције за производњу и техничке послове, Илија Таминџија.

Бити директор у „Хидроелектранама на Требишњици“ увијек је са собом носило велику одговорност и додатни притисак, јер су очекивања која грађани имају од овог предузећа, као носиоца економског и друштвеног развоја, много већа него што је случај са сличним предузећима у региону, а вјероватно и у свијету. Иза „Хидроелектрана на Требишњици“ је неколико прилично тешких година. Како је ХЕТ пословао у овој и претходним годинама?

-Знамо да од успјешног функционисања ХЕТ-а зависи низ других привредних дјелатности у Херцеговини као и развој овог дијела Републике Српске, па је бити на мјесту директора за производњу у годинама када вам ништа не иде на руку заиста много комплексније него у „нормално“ вријеме. Очекивања да ХЕТ рјешава нагомилане градске проблеме, која су код грађана развијана деценијским друштвено одговорним пословањем, с временом расту, а са њима расте и притисак да се ХЕТ још више ангажује. Сви у Управи предузећа дали су свој допринос да се не осјети тежина ситуације у којој смо се налазили.

Пословање ХЕТ-а у протекле четири године било је условљено различитим врстама непогода, које је било скоро немогуће предвидјети и на које се није могло утицати. Али, кренимо редом.

Неповољна хидролошка ситуација из друге половине 2016. пренијела се у 2017. годину. Херцеговину и регион тада је задесила незапамћена суша, која је негативно утицала на пословање свих хидроелектрана. Тадашњи дотоци у акумулацију „Билећа“ били су у рангу стогодишњих суша, односно, били су дупло мањи од вишегодишњег просјека, па су и енергетско-економски резултати производње за цијелу 2017. годину били јако лоши. Те године су остварени приходи једва нешто већи од 28 милиона КМ.

У односу на 2017., за 2018. годину, можемо рећи да је била просјечна (нормална), када је остварен приход од око 70 милиона КМ.

И баш када смо одахнули и помислили да је најтеже вријеме за наше пословање прошло, почетком јануара 2019. године у ХЕ Дубровник догодила се велика хаварија у којој су изгубљени и људски животи. Оба агрегата у Плату нису била у функцији до марта 2020. године. Колико је то велики ударац за ХЕТ, јасно се да закључити из чињенице да се двије трећине од укупне производње електичне енергије из система хидроелектрана на Требишњици одвија управо у ХЕ Дубровник. Ипак, захваљујући споразуму који је Електропривреда Републике Српске постигла са Електропривредом Хрватске заједнице Херцег Босне, према коме се електрична енергија произведена у реверзибилној ПХЕ Чапљина дијели на пола између двије електропривреде, остварили смо приход од  скоро 42 милиона КМ, што је приход на нивоу половине билансираног прихода ХЕТ-а.

У 2020. годину ушли смо са великим надама и очекивањима, али на жалост, и ми дијелимо судбину цијелог свијета појавом пандемије вируса корона. Сценарио који је задесио планету до сада смо виђали само у неким филмовима, па ни најгори песимисти нису могли да очекују да ће цијели свијет функционисати на овакав начин. Пад потрошње електричне енергије на глобалном тржишту условио је енорман пад цијена струје на берзама. У једном тренутку, цијена је чак била и негативна, што значи да сте морали да платите да бисте инјектирали електричну енергију у дистрибутивну мрежу. У првих шест мјесеци цијена струје није достигла ни половину цијене која је била прије пандемије. ХЕ Дубровник у првом кварталу и ове године није био на мрежи, а и хидролошка ситуација у првих пет мјесеци је била изузетно лоша, можда чак и гора него у истом периоду 2017. године.  И поред свих наведених проблема и упркос веома тешким околностима, ми смо успјели да, одговорним управљањем и великим уштедама,  надокнадимо дио прихода током друге половине године, па ће ХЕТ са очекиваним приходом од око 45 милиона КМ, 2020. годину завршити послујући позитивно.

„Хидроелектране на Требишњици“ су у протекле четири године, од очекивана четири просјечна годишња прихода  оствариле свега три. Нажалост, околности које су нас пратиле, а на које, како смо већ нагласили, нисмо могли утицати, биле су вјероватно најтеже од оснивања фирме што је условило значајне осцилације у резултатима пословања претходних година.

Узимајући у обзир околности у којима су „Хидроелектране на Требишњици“ пословале у претходним годинама, вјерујемо да сте задовољни реализацијом пројеката који су у току?

– Наравно! Упркос свему наведеном, ми смо у протеклом периоду дали све од себе да се започети пројекти  наставе. То укључује како капитални пројекат изградње ХЕ Дабар, тако и остале финансијски нешто мање захтјевне пројекте који су проистекли из водопривредних дозвола и обавеза, а који поред бенефита за функционисање хидротехничког система ријеке Требишњице имају значајан утицај на квалитет живота сваког појединца у источној Херцеговини.

У више наврата  смо наглашавали да је изградња ХЕ Дабар тренутно највећа инвестиција у хидроенергетици Републике Српске и региона. Доводни тунел, најважнији објекат хидроелектране и највећи хидротехнички тунел који се гради у послијератном периоду на подручју бивше Југославије, пробијао се са четири нападна мјеста и до сада је пробијено око 11 000 m од укупних 12 300 m.  Паралелно са пробијањем тунела изводе се и радови на улазној грађевини. Вриједност ових радова је око 130 милиона КМ, а додатна средства су уложена или ће се тек улагати у узградњу приступних путева, водовода и експропријацију земљишта. Када буде изграђена, хидроелектрана ће бити укупне снаге 160 МW, а очекујемо да ће повећање годишње производње на низводним хидроелектранама бити око 260 GWh. Она ће бити од огромног значаја за сјеверније херцеговачке општине, али и за цијели систем „Хидроелектрана на Требишњици“, које су њен 100% власник.

Какви су планови „Хидроелектрана на Требишњици“ за наредну годину?

-Ми дијелимо наду свих наших грађана и свих људи на свијету, да ћемо у наредној години  коначно оставити пандемију за собом и да ћемо се сви полако вратити уобичајном начину живота и пословања.

У ХЕТ-у је за наредну годину планирана финализација радова на пројекту уређења Ћатовића крака, у који је уложено око 2 500 000 КМ, чиме је смањен ризик од поплава у граду и повећана пропусна моћ ријеке Требишњице кроз урбани дио Требиња. Већ је направљена двосмјерна саобраћајница, јавна расвјета и пјешачка стаза, чиме су грађани  добили нову урбану зону за рекреацију и уживање.  Између ријеке и самог Ћатовића крака регулацијом протока великих вода, град Требиње добио је врло привлачно земљиште, за које вјерујемо да ће се наћи адекватна намјена.

Ускоро ће бити завршени и радови на изградњи затвореног базена на Абазовини, чији је планирани завршетак  успорила елементарна непогода.

Биће интензивирани радови на изградњи новог резервоара на изворишту „Врело око“, капацитета око 2 500 m3, чија је вриједност процијењена на око 2 700 000 КМ.

ХЕТ финансира и изградњу најзначајнијег објекта на траси источне обилазнице око града Требиња. Мост који се гради низводно од бране „Горица“ биће најдужи на ријеци Требишњици, а у овај пројекат биће уложено око 12,2 милиона КМ. Радови су почели и ако буду текли планираном динамиком очекујемо да ће бити завршени за двије године.

Поред наведених, финансијски најзахтјевнијих пројеката, ХЕТ ће свакако наставити да  у складу са досадашњом праксом  учествује и у финансирању културнх, хуманитарних, едукативних и спортских догађаја, као и у програмима стипендирања студената и обављања стручних пракси за студенте.

Надамо се да ћемо у наредном периоду имати повољну хидролошку ситуацију и да ће производња електричне енергије и пословне прилике бити добре, али се прије свега надамо стабилизацији епидемиолошке ситуације. Желим свима добро здравље, а обољелима брзо оздрављење, са вјером да ћемо растерећеније чекати предстојећи празнични период.