Због сложене епидемиолошке ситуације, избор новог патријарха Српске православне цркве могао би бити одгођен до маја, а до тада се црква налази у јединственој ситуацији у 800 година постојања, да истовремено нема ни првог ни другог човјека цркве, с обзиром да је митрополит Амфилохије био и егзарх пећког трона. У јавности се говори о неколико кандидата за новог патријарха.
 

Именовање српског патријарха јединствено је на свијету. Чланови црквеног Сабора бирају три кандидата, а коначна одлука, према црквеном учењу, оставља се Светом духу. У пракси се примјењује систем апостолског жријеба који је установио патријарх Герман 1967. године како би спријечио утицај тадашњег комунистичког режима на избор првог човјека Српске цркве.

- Три имена која предложи Сабор, ставе се у јеванђеље, а затим се призове св. Дух, те свештеник којег одабере Сабор извуче једну коверту и прочита име новог патријарха - каже историчар Дејан Ристић.

У јавности су се појавила и имена владика, за које се претпоставља да би могли бити кандидати за будућег српског патријарха. То је митрополит загребачко-љубљански Порфирије и дабробосански Хризостом, епископи бачки Иринеј, будимљанско-никшићки Јоаникије, бањалучки Јефрем и њемачки Григорије.

- Неколико је епископа дораслих задатку. Ако дозволите, и Хризостом и Јефрем, који је и прошли пут изабран, али је поувкао кандидатуру - наводи културолог Јован Јањић.

Осим личних квалитета, одлучиваће и географске струје, да ли припадају грчкој или руској школи, да ли су напредни или конзервативни.

- Владика Максим рецимо, који је владика за 21. вијек, неће гласати за неког конзервативног епископа - нагласио је вјерски аналитичар Драшко Ђеновић.

Један од битнијих критеријума код избора новог патријарха, према процјени црквених аналитичара, биће и његов став према сарадњи са свјетовном влашћу.

- Митрополит Амфилохије је рецимо био критичан према властима, док је патријарх Иринеј практиковао да власт држи уз себе, а власт је и више вољела њега. То се одмах одржава и на финансирање од стране државе. То је једина симбиоза - додао је Ђеновић.

Од увођења апостолског жријеба, оба пута су за патријарха изабрани црквени великодостојници којима се у јавности није давало много шансе. Патријарх Иринеј није био међу фаворитима, а патријарх Павле, тек је у деветом кругу гласања добио подршку Сабора да буде кандидован.