У Херцеговини кажу када неко ко дарежљив био није почасти некога да се „отворио“.

Е сад се „отворио“ кнез од Херцеговине. Одлучио је да јубиларну награду подијели баш- уочи избора.

И то је, наравно, за похвалу када неко раднике награђује, али када јубиларна награда стигне средином новембра, што није било убичајено, и то само три дана прије локалних избора на којима учествује новоосновани политички покрет који носи име онога ко награду дијели онда је јасно да циљ није да се радници заиста награде за вриједан и пожртвован труд и рад него да се „ мотивишу“ за недјељу и „заокруживање“.

Овај „бизнис-политички“ потез не чуди од Родољуба Драшковића, јер је он одлучио да употријеби своје најбоље „оружје“ како би ову политичку битку добио.

Кажу да је у љубави и рату све дозвољено, па му не можемо замјерати што се служи и оваквим „триковима“, јер он је, ипак, маг за манипулације, па га , у том смислу, не треба подцијенити.

Питање је само колико су они са којима покушава да манипулише мудри да схвате да је и ово једна од Драшковићевих играрија. Овога пута са народом.

До сада се „играо“ са локалним политичарима и та игра још траје, а у њој је он капитен, а сви остали само- резервни играчи.

А, народ...па за Родољуба је народ само „потрошна роба“.

То показује и посљедњом одлуком у којој „искушава“ раднике који свој хљеб зарађују мукотрпним радом за што новчану сатисфакцију код приватника Драшковића већина нема.

Мада, народ свима који се политиком баве, служи само за прикупљање гласова којима ти неки политичари и политичари у покушају обезбјеђују удобне фотеље , „позамашне“ износе плата и моге друге бенефите.

Ипак, Драшковић је ту искоракнуо. Узео је од Требиња што је год могао.

Користи радну снагу максимално, а плаћа- минимално.

Његова гламурозна обећања, попут милион марака за угрожене категорије, само су маркетиншки трик који је послужио и као његова ВИП улазница у политику.

Кокетирао је са представницима актуелне власти у овој држави све док су му испуњавали пословне жеље, а када је то изостало постао је њихов највећи критичар.

Сада, кроз неко опозиционо дјеловање, покушава само да оствари оно што је наумио у овом граду и регији.

При том кнез од Херцеговине иначе, према подацима Пореске управе Републике Српске, милионски дужник по основу пореза, иако изузетно мудар бизнисмен заборавља да је политика „превртљива“.

Прије четири године већи дио „тима“ његовог носиоца листе, а тадашњег градоначелника Требиња Славка Вучуревића прешао је у супротни табор.

Наш извор близак требињској опозицији тврди да и сада у опозиционим редовима има оних који су заузели стартну позицију да након недјеље и локалних избора „претрче“ на супротну страну уколико та страна буде „побједничка“.

Како ли ће се кнез са тим изборити- видјећемо.

„Купити“ глас може свако, али продати могу само они који....па немају високу цијену. Такви никоме нису добродошли, осим као потрчкала и извршиоци којекаквих „наредби“.

Па, ко то себи може то да дозволи- нек' изволи.