Српски филолог Ђура Даничић /1825-1882/, сарадник Вука Стефановића Караџића у борби за реформу српског језика и правописа, умро је на данашњи дан 1882. годие.
Послије студија у Пожуну /Братислава/, Пешти и Бечу радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе.
У првом свом раду "Рат за српски језик и правопис" /1847/, којим је допринио брзој побједи Вукових идеја, потписао се презименом Даничић, умјесто породичним Поповић.
Вукове и сопствене погледе на језик досљедно је спровео у преводима са латинског "Псалтира Давидовог" и "Старог завјета".
Објавио је више дјела из старе српске књижевности међу којим су: "Житије Светог Саве" /Теодосије/, "Живот Светога Симеуна и Светога Саве" /Доментијан/, "Животи краљева и архиепископа српских" /Данило и његови ученици/, те "Никољско јеванђеље".
Издао је "Рјечник из књижевних старина српских" и започео велики историјски "Рјечник хрватскога или српскога језика".
Помогао је Вуку да преведе "Нови завјет". Остала Даничићева дјела су: "Мала српска граматика", "Српска синтакса", "Облици српскога језика", "Историја облика", "Основе српскога или хрватскога језика", "Коријени", те "Српски акценти".
Шта Ви мислите о овоме?