Ученици у Републици Српској од почетка школске године носе заштитне маске приликом уласка у школу и изласка из школе, одласка у тоалет и у свим другим ситуацијама када су изван свог разреда, односно на мјестима гдје се сусрећу са дјецом из других одјељења и разреда.

Међутим мјера кују је Институт за јавно здравство РС донио крајем мјесеца и која прописује да ученици и током наставе носе маске изазвала је негодовање многих родитеља, али и различите интерпретације.

Већини су сметали двоструки стандарди- политичка окупљања без маске, дозвољени кафићи и спортске активности, као и остављање на вољу наставницима нижих разреда да сами одлуче требају ли ученици носити маску или не.

Из Института смо тражили појашњење мјера и шта подузети у случају са дјецом која имају алергије, проблеме са респираторним органима или мучнину и друга неугодна стања због ношења маске. Надаље и које су санкције у случају да дјете одбије носити маску.

Подсјетили су да ношење маске има ефекта, ако дјеца носе маске адекватне величине, ако је носе правилно, без скидања, помјерања и додиривања рукама. Самим тим је остављено надлежним наставницима да сами процјене могућност адекватног ношења маске за ученике од првог до петог разреда основне школе: „Уколико наставник процијени да дјеца до петог разреда основне школе могу користити маску на правилан начин и без значајног ометања процеса учења, кориштење маске током наставе се препоручује и у овој доби, нарочито у ситуацији када је висок ниво преношења ЦОВИД-19 у заједници“, рекли су у Институту додајући да ученици од шестог до деветог разреда основне школе и ученици средњих школа треба да носе маске и током часа, с обзиром на учесталији пренос инфекције у тој доби, бољу сарадњу у смислу правилне употребе маске, већи ефекат примјене ове мјере у наведеном узрасту те чињеницу да више наставника у току школског дана буде у контакту са ученицима овог узраста.

Ипак истичу и да ипак код неких ученика не би требало инсистирати на сталној употреби маске.

„Иако кориштење заштитних маски има посебан значај када су у питању дјеца која имају здравствене проблеме (алергије, астму, дијабетес, системске болести и др.) или су склона честим инфекцијама респираторног система, ипак код одређеног броја ученика не би требало инсистирати на сталној употреби маске. То могу бити особе са одређеним хроничним респираторним болестима (ове ситуације не треба замијенити са респираторним симптомима који могу бити карактеристични за ЦОВИД-19 када је ношење маске обавезно), особе са одређеним облицима инвалидитета, особе које из одређених разлога не могу скинути маску без помоћи других и сл. Наставници, осносно професори, у овим ситуацијама, треба да подстичу друге ученике које бораве у истој учионици на досљедно и правилно ношење маски, јер маска штити како особу која носи маску тако и особе у њеној околини. У случају разних врста неугодности, савјетујемо да се у сарадњи са дјецом ради на избору врсте маске која би дјетету највише одговарала, а поштујући основне принципе који би треба да буду задовољени да би маска имала заштитну улогу“, поручили су из Института додајући и да они као институција нису надлежни за одређивање било каквих санкција, али је зато њихова препорука да се више пажње посвети важности примјене хигијенско – епидемиолошких мјера у школама и обезбјеђењу сигурног окружења за дјецу у њима.