Мјере које је предузела Влада Републике Српске од избијања кризе биле су правовремене и ефикасне, те у значајној мјери допринијеле избјегавању драматичне ситуацију у Буџету, као што је то било у вријеме глобалне економске кризе и послије поплава 2014. године, рекла је Зора Видовић, министарка финансија Републике Српске.

Она је истакла да је крајњи резултат ових мјера примјетан, јер су очувана радна мјеста, здравствени систем је реаговао адекватно, а буџетска стабилност је одржана.

Опоравку привреде од губитака узрокованих пандемијом значајно доприноси и Гарантни програм као нова мјера Владе Републике Српске и Министарства финансија, посебно усмјерена најосјетљивијем дијелу привреде – микро, малим и средњим предузећима која имају проблема са колатералом и тешко долазе до банака.

О предностима овог вида кредитирања за привреднике, мјерама Владе Републике Српске и њиховим видљивим ефектима у интервјуу за портал bawaluka.net говорила је Зора Видовић, министара финансија Републике Српске.

Интервју преносимо у цијелости:

Пандемија корона вируса погодила је готово све сегменте друштва, а према првим процјенама поред здравственог, највеће ударце претрпјела је и привреда. Како се Влада Републике Српске носи са финансијским посљедицама?

Пандемија корона вируса је утицала на све сегменте друштва у мањој или већој мјери. Највеће ударце претрпили су здравствени сектор и привреда, јер су прекинути глобални ланци снабдијевања сировинама, полупроизводима и готовим производима, а велике економске посљедице су имали и саобраћај, посебно међународна шпедиција, трговина и туризам, те угоститељство, а проблеме са пословањем су имали и запослени у институцијама културе и медијима.

Мјере које је предузела Влада Републике Српске од избијања кризе биле су правовремене и ефикасне, с крајњим циљем одржања здравља становништва и очувања радних мјеста и одржања привредних активности. Управо због предузетих мјера, нисмо имали драматичну ситуацију у Буџету, као што је то било у вријеме глобалне економске кризе и послије поплава 2014. године, а успјели смо и спријечити ширење пандемије.

Када су у питању финансијске посљедице пандемије, Република Српска је до сада за те сврхе издвојила 210,8 милиона КМ буџетских средстава, од чега је 98,7 милиона усмјерено на здравство, 81 милиона КМ за привреду, а 30 милиона је усмјерено за подршку општинама и градовима који су усљед појаве економских посљедица такође оштећени за одређени дио прихода.

Негативни економски утицај пандемије се највише огледа у паду индустријске производње, посебно извозног карактера, јер су та предузећа изгубила своје тржиште било за готове производе или сировине и већ уговорене послове. Многи привредни субјекти су се окренули домаћем тржишту, али су посљедице биле неизбјежне. Највећу спољнотрговинску размјену смо имали са земљама из окружења, па због тога привредни опоравак у великој мјери зависи и од опоравка у околини.

На почетку ове године, све до половине марта, приходи су имали изузетан раст. Након тога је дошло до огромног пада и сада се то полако враћа у нормалне токове, посебно када су у питању директни приходи. Ми смо пројектовали у Ребалансу да ће приходи пасти за 240 милиона, али очекујемо до краја године повољнију ситуацију која би тај пад ублажила. Било би значајно када би у наредном периоду била повећана потрошња, а тиме и повећан ниво индиректних пореза.

У току је креирање Програма економских реформи за предстојећи период који ће обухватити макроекономска кретања и пројекције за предстојећи период, указати на проблематичне сегменте, те понудити најадекватнија рјешења која ће претходно бити усаглашена са партнерима у социјалном дијалогу с циљем што бржег враћања на привредни раст који смо имали прије избијања пандемије.

Конкретно, које су мјере до сада предузете у циљу помоћи привреди и са каквим резултатима?

Мјере подршке привреди од избијања пандемије су биле вишеструке и имале су више праваца дјеловања. Уредбе и одлуке су усмјерене на подршку тренутној ликвидности, очувању запослености, подршци новој привредној активности, али и обезбјеђивању неопходних средстава за што хитније санирање негативних посљедица пандемије.

На основу тих уредби исплатили смо порезе и доприносе за мјесец март, као и минималне плате и доприносе за април, а исплатили смо доприносе за мај за предузетнике и пословне субјекте у Републици Српској који су били спријечени да раде или су претрпјели штету усљед ширења заразне болести изазване вирусом корона.

Влада Републике Српске је за сврху санације посљедица пандемије по свим основима, укључујући и намјенске рачуне и Буџет, због повећаних потреба усљед појаве пандемије за привреду утрошила 81 милион КМ, а подршка се наставља и даље. Расписан је јавни позив и тек треба да се реализује подршка од пет милиона извозницима, а биће исплаћене и плате за јуни и јули за превознике у међународном транспорту.

До сада смо имали и индиректне мјере за подршку ликвидности привреди које су уведене одмах по избијању пандемије. Агенција за банкарство је увела одлуку о привременим мјерама банака и микрокредитних организација којим је стављен мораторијум на отплату кредита. Такође је Инвестиционо развојна банка предузела одређене мјере пролонгирања отплате. Од краја марта су измјенама Правила пласмана смањене каматне стопе на 0.5 одсто процентних поена на кредите привреди, уз грејс период до шест мјесеци. У области пореза смо донијели низ олакшица у виду помјерања рокова за плаћања доспјелих обавеза у сврху санирања економских посљедица пандемије, пролонгирана су плаћања обавеза по завршном рачуну за 2019. годину, а на паушал малих занатских субјеката са једним или двоје запослених годишњи порез од 600 КМ умањен је за 60 одсто, док је уведен и мораторијум у отплати репрограма пореских дугова.

Првенствено циљ мјера Владе Републике Српске био је очувати у животу домаћа предузећа и сачувати здравље становништва, док ће у наредном периоду фокус требало да буде на развоју домаће привреде и заштиту домаћих производа. Колико сте до сада успјели у таквим намјерама и колика је ту заслуга финансијских мјера помоћи Владе Републике Српске?

Крајњи резултат наших мјера је примјетан, јер су очувана радна мјеста, здравствени систем је реаговао адекватно, буџетска стабилност је одржана. Чињеница да су директни порески приходи пали само за 3% у односу на прошлу годину, а доприноси су чак и већи за 3,5 одсто, указује на то да не само што није смањен број запослених, него је према подацима Завода за запошљавање и повећан за 200 радника. То је уз очување здравља становништва био један од наших основних циљева и сматрам да смо у томе успјели.

Од марта када смо схватили са каквим проблемом се суочава наш регион, реаговали смо хитно. Свјесни важности домаћих ресурса, значајна средства смо уложили у пољопривредну производњу. Обезбједили смо сјетвене пакете вриједне два милиона КМ. Сада смо додатних додатних пет милиона КМ усмјерили на откуп поврћа, јунади и свиња. Буџетом за 2020. годину је за аграрни сектор предвиђено 75 милиона КМ, док смо за субвенције за набавку машина и опреме планирали издвојити још осам милиона КМ.

Пољопривреда је веома важан сектор, али се такође велика предност даје домаћим компанијама које улажу у нове технологије. Важно да се генеришу нова радна мјеста јер то покреће потрошњу и оживљава привреду, а омогућава да јавни фондови буду што је више могуће попуњени.

Повезивање тржишта је било од великог значаја за свјетску економију, али се у кризним моментима, попут посљедње глобалне кризе изазване пандемијом показало као недостатак. Суштина је у томе да су се земље које су биле боље припремљене и оријентисане на домаћу производњу и ресурсе боље снашле. Код нас је ситуација била повољна, јер нам је прехрамбена индустрија оријентисана на домаће изворе. Међутим, у одређеним областима су инострани добављачи прекинули испоруке или су подигли цијене, а домаћи произвођачи нису имали довољно залиха или сировина, а ни довољно технологије. Показало се да треба улагати у домаће ресурсе и да су знање и нове технологије од суштинског значаја да би се постигла продуктивност.

Значајно је и инострано тржиште на које је потребно што прије изаћи са готовим производима. С тим у вези смо одлучили да подржимо извозни сектор са укупним износом од пет милиона.

Влада Републике Српске ће наставити да прати стање у привреди, те ће, у складу са ситуацијом, и у сарадњи са пословном заједницом, креирати нове мјере ради очувања привредне активности и радних мјеста у Српској које ће бити преточене и у кључне документе Програм економских реформи и Буџет Републике Српске за наредну годину.

У оквиру сета мјера Владе Репулике Српске за помоћ привреди је и Гарантни програм којим се олакшава кредитирање микро, малих и средњих предузећа. Које су предности овог вида кредитирања за привреднике и које категорије привредника су обухваћене овом мјером?

Опоравку привреде од губитака узрокованих пандемијом значајно доприноси Гарантни програм као нова мјера Владе Републике Српске и Министарства финансија. Посебно је усмјерена најосјетљивијем дијелу привреде – микро, малим и средњим предузећима која имају проблема са колатералом и тешко долазе до банака. Држава, посредством Гарантног фонда, даје гаранцију тим предузећима за 70 одсто сваког појединачног кредита, не само за обртни капитал, већ и за технолошко унапређење, чиме ће им се олакшава наставак пословања у актуелним кризним околностима. Вриједност Гарантног програма у погледу максималног износа гаранције је 50 милиона КМ, а циљани ниво кредита које банке и микрокредитне организације из властитих средстава одобравају износи 238 милиона КМ.

Напоменула бих још да је доношењу Гарантног програма претходила измјена Закона о Гарантном фонду Републике Српске, у мају ове године, којим је омогућено Гарантном фонду да управља гарантним програмима које Република Српска организује у општем економском интересу ради лакшег приступа финансијским средствима током трајања и утицаја посебних околности на привреду Српске.

У којој мјери су привредници упознати са новом кредитном линијом и какав је одзив привредника за средства из Гарантног фонда?

Без обзира на то да ли су намијењени за финансирање основне дјелатности односно за ликвидност, обртна средства или инвестиционе трошкове, кредити се привредницима одобравају по посебним, прилагођеним условима. Максималан износ кредита за микропредузећа, предузетнике и пољопривредна газдинства је 30.000 КМ, за мала предузећа 100.000 КМ а за средња предузећа: 250.000 КМ. Рок отплате је до четири године, укључујући и грејс период од три до 12 мјесеци.

Ово су неки од услова кредитирања са којима су сви привредници, посредством Гарантног фонда, упознати и који су заиста повољни и максимално прилагођени потребама привредника у актуелној кризној ситуацији. Сходно томе, одзив је добар и задовољни смо њиме.

Са колико банака до сада је Гарантни фонд Републике Српске потписао уговор и какве су прве процјене учинка ове мјере на јачање привреде у Српској?

У складу са објављеним Јавним позивом, а након анализе понуде пристиглих пријава, Гарантни фонд Републике Српске закључио је уговоре о гарантовању са 11 финансијских институција (банака и микрокредитних организација). Закључењем уговора о гарантовању између Гарантног фонда и финансијске институције сматра се да је Република Српска издала гаранцију у корист те финансијске институције.

О учинку Гарантног програма као мјере за помоћ опоравку привреде од негативних посљедица пандемије боље ће се моћи говорити након протека одређеног времена, током којег ће се рад потпомогнутих привредних субјеката одразити на укупно стање у привреди, међутим већ сада је евидентно да је захваљујући поменутој мјери избјегнуто гашење великог броја малих и средњих бизниса а тиме и радних мјеста.

Извјесно је да ће негативан утицај пандемија вируса корона на привреду бити видљив и у наредном периоду. Да ли можемо говорити о неким новим мјерама? Колико је оправдан страх од новог таласа отпуштања радника и затварања фирми?

Крајњи циљ сваке мјере за помоћ привреди коју Влада донесе јесте заштита привреде, радних мјеста и економска одрживост. Пандемија је нажалост актуелна још увијек и негативне посљедице јесу бројне и неизбјежне али не и непремостиве. Пратећи развој ситуације, усклађиваћемо постојеће и, по потреби, доносити нове мјере којима ће се олакшати економски опоравак и сприечити отпуштања радника и гашење предузећа. Економски оправак је, између осталог, могућ само уз одржавање и повећање јавне потрошње, због чега неће бити ни смањења плата и пензија.

Вјерујем да је најгори период иза нас и да ћемо, као из сваке претходне кризе, тако и из ове изаћи полако, али сигурно.