У Републици Српској је 25. септембра 2016. године одржан први референдум, чије је питање било: "Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике Српске?", а позитиван одговор дало је 99,81 одсто грађана који су изашли на гласање.

Био је то одговор становника Републике Српске на покушај политичкоиг Сарајева и Уставног суда БиХ да Српској одузме 9. јануар као датум њеног историјског оснивања.

Мада је формално као разлог за пресуду Уставног суда наведена примједба да тај дан пада на православни празник Стефандан /Свети Стефан/, што је, наводно, дикриминација према другим народима, суштина је другачуја.

Ријеч је о покушају да Дан Републике Српске буде "измјештен" са 9. јануара 1991. године, пошто у то вријеме није било никаквих сукоба у БиХ, па пропагандни наратив о "геноцидном карактеру" Српске, која је, како то тврде бошњачки политичари, "направљена на злочину" - није одржив.

Народна скупштина Републике Српске је 17. априла 2015. године усвојила Декларацију о Дану Републике Српске.

Повод за доношење Декларације био је захтјев тадашњег бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића Уставном суду БиХ, у којем је тражио оцјену уставности Закона о празницима Републике Српске ради "спорног" прослављања Дана Републике - 9. јануара.

Декларација је усвојена са 63 гласа "за" и три гласа "против". Против Декларације били су посланици клуба Коалиције "Домовина", коју су чинили посланици из СДА, ХСП-а БиХ и Странке за БиХ, док су посланици свих других великих странака гласали "за".

У Декларацији се наводи да је оспоравање одредаба Закона о празницима Републике Српске у Уставном суду БиХ "искључиво политички, а не правно заснован акт, чији је прикривени циљ негација легалитета и легитимитета Српске и дејтонског уставноправног поретка БиХ".

Дан Републике Српске - 9. јануар слави се као њен главни празник.