Куповином готово свих мањих оператера у Републици Српској и успостављањем монопола над тржиштем телекомуникација у овом ентитету, који је сам по себи незаконит, компанија Мтел заузела је удобну позицију у којој њени корисници више немају апсолутно никакву алтернативу и почела то максимално користити.

Ово причају саговорници „етрафике“ истичући да су услуге поменуте фирме уназад годину дана значајно поскупјеле, а да се прилично затегло по питању инвестиција, али и извршавања уговорних обавеза према корисницима, који су остављени да чекају боље дане како би добили, на примјер, оптички интернет.

Како нам је рекао један од добро упућених ИТ стручњака из Бањалуке, покоравањем и посљедњег озбиљног конкурента и његовим минимизирањем на тржишту, Мтел је постао искључиви провајдер фиксне телефоније, кабловске телевизије и интернета који покрива и до 95 одсто тржишта.

Он каже да то значи да, ако вам је доста њихове услуге из било којег разлога и желите да их напустите, можете само да пређете… па у Мтел, односно код неког од његових оператера, било да се ради о Телраду из Бијељине, Блиц нету из Бањалуке или Елта-Кабелу из Добоја.

„Оператер по закону мора кориснику дати најбржи интернет који је могућ у оквиру пакета који овај плаћа. Међутим, ми имамо ситуације да су читаве улице покривене оптичким кабловима, а да се корисницима, који су поднијели захтјев за прелазак, мјесецима не пушта бржи интернет, иако су уредно поднијели захтјев и плаћају скупљи и бржи интернет. Они ваљда тако остварују уштеде. Дешава се чак и да јаве да нема техничких могућности за пуштање оптичког интерента, што се мени десило, а ја, како се тиме бавим, врло добро знам да има. Пребацили су ме тек након што сам непрестано звао, писао и притискао да то учине. Тек када су видјели да не могу другачије, испунили су свој дио уговора, а ја да сам могао, прешао бих код неког другог, али немам код кога. Дакле, они крше законе и уговорне обавезе, али корисник не може због тога да раскине уговор. Ако је потписао, он мора да плаћа ма колико био незадовољан услугом и нема гдје друго да оде, што је основно обиљежје монопола“, рекао је он за наш портал.

Наш саговорник објашњава да му је јасно зашто то Мтел ради и да се могло претпоставити шта ће се дешавати већ у тренуцима када се догодила куповина оператера. Зашто би се сада уопште више и борили да унаприједе услугу и имају задовољне кориснике када немају више никакве конкуренције и када корисник нема могућност да промијени пружаоца кућног интернет приступа уколико је незадовољан услугом.

Корисници, логично, могу да мијењају оператера мобилне телефоније и то и раде, јер Еронет и БХ Телеком сада већ имају упадљиво повољније услове и пакете, јефтиније и до 50 одсто од Мтела, док корисници интернета, фиксне телефоније и кабловске телевизије, могу да користе услуге само оног оператера, готово увијек у Мтеловом власништву, који покрива локацијски градове или улице у којим живе.

„Корисници негодују јер немају алтернативу, поготово у области интернета, кабловске и фиксне телефоније. Монопол се већ одразио на квалитет услуга, које су редом поскупјеле уназад годину дана, али и у недостатаку конкуренције због којег је готово обустављено инвестирање у, на примјер, убрзавање увођења оптике, јер више нема журбе. Исти је случај са фиксном телефонијом, са пребацивањем са АДСЛ-а на ВДСЛ због наводног недостатка техничких могућности, чак и тамо гдје их има, па дупло спорији интернет наплаћују по цијени оног брзог, што је сулудо“, каже он.

Један од првих који су упозоравали на све лоше што ће настати када један оператер покрије комплетно тржиште био је и Бањалучанин Предраг Маличевић, који је још прије годину дана писао о “смрти интернета у Српској” и штетним посљедицама недостатка конкуренције. У разговору за еТрафику, он је рекао да је највећи проблем са лошим услугама Мтела то што је то и даље државна фирма, трома и спора, којој у прилог иде непостојање правог тржишта и утакмице који би је натјерали да свој посао ради како треба.

„Фирме раде добро посао када су приморане, а код нас то нису, па не раде. Што би? Држава не регулише неке ствари, иако је могла. Мтел је купио све што је могао зато што је то држава допустила, јер се концентрација није гледала на нивоу ентитета, већ на нивоу БиХ. По потреби се куну у ентитете, али када им одговара да направе овакву ситуацију, онда гледају на ниво државе. Сада више нема тржишних разлога да се снижавају цијене услуга или брину о квалитету услуге, јер корисник нема гдје да пређе. У Србији је дошло до окршаја између Телекома и СББ-а, што је довело до конкурентности и такмичења између њих, што је утицало на квалитет услуге. Код нас тога нема. Држава није требало да то дозволи, али јесте и ту не можемо ништа. Само да се надамо да ће доћи неки други играчи, који ће имати подршку власти и који ће направити неку конкуренцију, а потом утицати на поправљање услуге“, каже он.

Маличевић говори да Мтел има и тај проблем што је и даље државна фирма, иако у власништву друге државе, али која нема стоодстотну идентификацију са влашћу, попут, на примјер, Проинтера. Одатле се донекле црпе разлози за тромост и кашњење у услугама, каже он.

„Код Мтела постоји сарадња и кохабитација са влашћу, али водећи људи из те фирме нису наши суграђани, они су дошли из Србије овамо. Међутим, иако је та фирма приватизована, није дошло до правог реструктуирања и ту лежи проблем. Имају велики вишак запослених, а систем је бескрајно спор и одавно застарио. То се види већ на шалтерима на којима се радници муче и отпухују, јер не могу да убрзају процес. Рад на тим системима, склепаним и застарјелим готово је немогућ. То је неко тако направио да извуче новац мотивисан не да помогне, него само да склепа, да ради. Дакле, имамо приватну фирму, али такву да јој се перформанси не мјере, па онда ни не знате колико сте лоши, јер немате на кога да се угледате. Људи, грађани, корисници, не воле Мтел зато што га прати епитет државне фирме која служи за запошљавање кадрова, ’ухљеба’. Истовремено, та фирма се понаша као мртав коњ, не реагује ни на шта. Међутим, нису они криви, имају право да направе монопол ако им је држава допустила. Да је „Телемацх“ купио Блицнет или Елту, ситуација би можда била још гора, јер они тек не би могли одговорити на захтјеве“, каже Маличевић.

Он говори да је његов општи утисак да тихи и стидљиви улазак Тирон Тела на подручје Бањалуке значи улазак некакве конкуренције, али да је потребно још много времена да постанемо свједоци праве тржишне утакмице.

„Једини начин да се успостави нешто нормалније стање и монопол смањи лежи сада у шанси са Трион Телом. Не пратим баш увијек цијене и брзине, али знам да сад Телемацх има бољу брзину и ниже цијене него Мтел. У ФБиХ се они морају носити са БХ Телекомом и Еронетом, али тамо гдје су они доминантни, гдје нема диктата конкуренције, исто можете чути од људи да су ужасни. Генерално мислим да је улазак Телемацха код нас добар, јер ће то донијети мјерење ефикасности и повољније услове за кориснике“, каже Маличевић за наш портал.

У компанији Мтел кажу да све своје кориснике благовремено обавјештавају о промјенама цијена услуга у складу са свим законским и регулаторним правилима, те да корисници имају прилику прећи на неки други пакет или отказати услугу без накнаде, без обзира на уговорну обавезу, уколико им нова цијена не одговара.

„Примјену свих ових прописа прати Регулаторна агенција за комуникације БиХ. Детаљан цјеновник свих услуга Мтел-а можете пронаћи на званичном сајту компаније на адреси www.мтел.ба. Компанија Мтел константно побољшава квалитет услуге, уводи нове функционалности и додатне погодности у постојеће пакете, те улаже у инфраструктуру како би оптимизовала квалитет услуга. Компанија Мтел је поменуте аквизиције реализовала након свих неопходних вишемјесечних правно-формалних процедура које је одобрило Конкуренцијско вијеће Босне и Херцеговине, са закључком да компанија Мтел наведеним аквизицијама не угрожава принцип конкурентности на релевантном тржишту. Када је ријеч о увођењу услуга компаније Мтел, односно увођењу конкретно услуге интернета, оно се реализује у складу са пословном инвестиционом динамиком компаније која је у протеклих 12 година у Босни и Херцеговини резултирала улагањем од 1,2 милијарди КМ“, рекла нам је Милица Кондић, портпарол ове компаније.

О квалитету услуга и евентуалним пријавама корисника, али и преосталих малобројних оператера и њиховим жалбама питали смо и Конкуренцијски савјет БиХ, али од њих још нисмо добили одговор.

Економисткиња и бивша чланица Надзорног одбора БХ Телекома Светлана Ценић каже да је све што видимо на тржишту телекомуникација резултат малог простора и броја корисника, али и огромне задужености у коју је упао Мтел.

„Три највећа оператера имају тај статус главних, националних, али је конкуренција жестока између њих на нивоу БиХ, тржиште је мало и постаје све мање, јер људи одлазе и нема ко да плаћа претплату да би сви зарадили. Тржиште је изузетно конкурентно на нивоу БиХ и једни другима практично отимају кориснике, видите да стално имају попусте, боље цијене и друге привилегије. Дакле, на нивоу БиХ нема монопола. На нивоу Федерације БиХ конкуренција је жестока јер се тамо боре и БХ Телеком, Еронет, Телемацх и Мтел. Међутим, код Мтела у Српској је другачије. Пошто су купили све мање оператере, ту имају ’готово па монопол’, а корисници немају неких могућности да бирају када се ради о фиксној, кабловској и интернету. Само мобилну могу мијењати, а како је Мтелова најгора, онда прелазе другим оператерима“, објаснила је Ценићка.

Она говори да је Мтел у великом минусу због чега касни са исплатама добављача и извођача радова, а да због тога дијелом трпи и квалитет услуга, односно крајни корисник.

„Ако погледате Мтелов финансијски извјештај, видјећете да су они дио Телекома Србије, да имају фирме и у БиХ, Аустрији, а то што су куповали, плаћали су по огромним цијенама. Зато су се веома задужили. Морам то рећи, плаћали су огромне аквизиције малим оператерима које су куповали. Они су мали, нико не подцјењује њихов рад, али неки су се добро уновчили у томе. Телеком Србије је сада зато задужен 1,5 милијарди евра, скоро три милијарде марака! И повећан им је дуг за три пута у односу на прошлу годину. Дизали су кредите код комерцијалних банака управо због аквизиција које су радили и код нас и у Србији. Исто је било када су купили наш Телеком и платили га баш много, а онда износили добит да плате кредите у Сити банци. Сад су се опет надизали кредита и морају да их плаћају. То је стравична цифра. Могу ли они из добити плаћати, то је сад питање јер се она смањује. Било је и логично када Мтел успостави овај својеврсни монопол у Српској да ће повећати цијене, јер треба дугове враћати. Са друге стране, квалитет услуга је врло неуједначен што указује да им хитно требају инвестиције. Да не схвати неко погрешно, немам ништа лично против њих, али видим да су успорили са плаћањем добављача. Све ово упућује да им недостаје средстава и да би се одржао квалитет“, каже она.

Ценићка каже да сви параметри и мјерења показују неуједначеност квалитета услуга. Најбоља мобилна мрежа у БиХ, каже она, припада БХ Телекому, али да је њихов кућни вајерлес најлошји. Код Мтела је обрнуто. Најгоре им функционише мобилна. Еронет је негдје у средини.

„То су званични подаци, нисам ја то измислила, може се све провјерити. Ту се види колико им свима требају инвестиције. Треба премрежити територију, а јасно нам је да се Српска оваква не може лако покрити. Да се не лажемо, и други оператери имају исте муке“, објаснила је она.

Наша саговорница је додала и да гријешимо када говоримо да је Телеком приватизован, јер није. Он је, додаје, продат другој држави.

„То је државно и још увијек се питају политичари. Ево, ни ја више нисам у Надзорном одбору БХ Телекома јер су политички то мјесто морали дати ДФ-у. Зато што је потписан коалициони споразум, а није формирана Влада ФБиХ, не могу им дати министарска мјеста, па дају ова, јер је нама мандат истекао. Тако је и код осталих. Држава и политика се питају. Мтел се мора посматрати као дио система Телекома Србије који има милијарду и по евра дуга. Једино БХ Телеком нема дуга, њихова добит је 57 милиона чисте добити за претходну годину. Без обзира на то што тамо има и нерадника и вишка кадрова, кредит немају. То је једина разлика. Телекоми јесу државне фирме и служе за ухљебљивање, а немају самосталност у запошљавању јер се и даље политика пита“, рекла је она.

“Ортак” остао у окружењу, сам као острво

Конкуренцијски савјет, који се раније оглашавао у овом случају, али сада није одговорио на питања „етрафике“ истицао је да сматра да се овдје не ради о монополу јер имамо више оператера на тржишту БиХ – Мтел, БХ Телецом, Телемацх и Еронет. Међутим, стварност је таква да у Српској данас имамо само Мтелове оператере, уз минимално појављивање Телемацха и то само у неколико улица у Бањалуци, као и локалног оператера “Ортак” у Шипову.

Власник ове фирме Жељко Пиљић каже да притисака на мале оператере увијек има, али да се они опиру и преживљавају упркос разним смицалицама којима се ови “велики” служе да би им нарушили пословање и покопали их.

„Притисака у овом послу увијек има, али те велике играче су раније слабо интересовали мали градови. Сада, када су почели да се занимају и за нас, јер под својом шапом немају само Шипово и Прњавор, док су остале опколили и купили, постали су ми мало озбиљнија конкуренција. До сада за наш град нису имали озбиљну мрежу па нису ништа озбиљно ни нудили. Тада су дошли са понудом пакета од 35 КМ, иако сви знамо да је неки најјефтинији Мтелов 57 КМ, што је цијена која код нас не може да прође. Ми смо се жалили Регулаторној агенцији за комуникације БиХ, јер је то нелојална конкуренција, али нисмо добили никакав одговор. Оно на шта нису рачунали је наш локални патриотизам и то да им нико од корисника није прешао. Чак су касније ишли на то да понуде пакете за једну марку јефтиније од наших, али ни ту нису ништа направили“, рекао је Пиљић за еТрафику.

На питање да ли је најјефтинији пакет од 57 КМ за ИПТВ и интернет реалан, он говори да није, јер се не поштују прописане брзине. Он каже да се проблем са Мтелом крије у похлепи, жељи да се поробе сви градови, за шта нису штедили када су куповали оператере, и реалној немогућности да се изнесе толики посао.

„Ставили су себи много посла за врат, али поправљају се помало. Прије су људи чекали по недјељу дана да им се нешто ријеши, сада је то мало квалитетнија услуга. Телеком у Србији има великог конкурента у СББ-у односно у Телемаху. И они се такмиче, а тамо корисник и има неку шансу да бира између два оператера. Боре се међусобно, тако да нешто може да се мијења. Код нас у Српској је готово потпуно чисто Мтелово тржиште. Али опет, можда да нису они, био би само Телемацх и опет то не би ваљало. Једино што је исправно је да имамо и једне и друге, да се сви боре да дају што боље понуде, а да корисник може да одабере оно што му највише одговара“, закључио је Пиљић.