Манастир Добрун код Вишеграда обиљежио је данас крсну славу Успење Пресвете Богородице – Велику Госпојину.

Литургију је служило братство манастира Добрун уз саслужење свештенства Црквене општине Вишеград, а након литургије литија је прошла око цркве.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је због познате ситуације изазване епидемијом вируса корона, овогодишња слава прослављена мало скромније него иначе, али да се ипак велики број људи одазвао.

"Ово је пред славу општине Вишеград – Малу Госпојину, коју ћемо исто скромније прославити ове године. Драго ми је што вјерници долазе на оваква обиљежавања, а наша је обавеза да то одржавамо и његујемо нашу традицију", истакао је Ђуревић.

Он је напоменуо да је у Вишеграду туризам примарна привредна грана и да је овај град познат по вјерском туризму, који је веома развијен, а туристи радо посјећују вјерске објекте старе и по неколико вијекова.

"Трудимо се да заједно са свештенством Српске православне црквене општине Вишеград помажемо све објекте и све комплексе да би туристи који дођу имали најбоље могуће услове за боравак и да био током боравка у Вишеграду видјели што више знаменитости", навео је Ђуревић.

Монах манастира Добрун Михаило рекао је да је празник Успенија Пресвете Богородице вишевјековна слава манастира Добрун, коју манастир прославља од његовог настанка, од 14. вијека до дана даншњега.

"И ове године, народ се окупио у великом броју да прославимо овај велики празник. Служили смо свету литургију и литију око храма, а освештали смо и славски колач и жито у славу и част Пресвете Богородице", навео је монах Михаило.

Манастир је настао за вријеме владавине цара Душана, а основао га је жупан Прибил. На сјеверном зиду припрате и данас се налазе сачувани портрети краља Душана, жене Јелене и сина Уроша из 1343. године. Жупан Прибил је поред жупанског двора у тврђави између 1340. и 1343. године саградио и манастир.

Манастир Добрун је пао под Турке 1462. године, у 16. вијеку га обнављају монаси, Турци га поново руше крајем 17. вијека, гдје су се монаси разбјежали по старим испосницама. Током Првог свјетског рата манастир је поново страдао. Са обнављањем се почело 1921. године.

Године 1994. након 250 година, одлуком митрополита дабробосанског Николаја манастир је поново насељен монасима.

Обиљежавањем 200 година од подизања Првог српског устанка, 2004. године, манастирском комплексу су додати нови објекти. Међу тим објектима налази се и Карађорђев конак у коме је, на првом спрату смјештен Музеј Првог српског устанка, док се на другом спрату налази музеј дабробосанских митрополита у коме је приказан историјат ове митрополије.