За православне вјернике данас је почео Госпојински или Богородичин пост, који ће трајати четрнаест дана, све до празника Успења Пресвете Богородице. Пост је установљен у част Пресвете Богородице.
 

Госпојински или Богородичин пост траје од 14. до 28. августа, а по строгости одмах је послије Васкршњег поста. Увијек почиње на Свете Макавеје и траје 14 дана, завршавајући се закључно са празником Успења Пресвете Богородице.

Овај пост одликује се строгоћом. Пости се на води, осим суботом и недјељом, када се дозвољава употреба уља и вина у прехрани, као и на празник Преображења Господњег, када је у исхрани дозвољена употреба рибе.

Црква Христова је установила овај пост по примјеру Пресвете Богородице, која је вријеме прије упокојења проводила у сталном посту и молитви. Први пут се спомиње у списима Теодора Студита, 826. године.

Свети Јован Златоусти пита: "Кажеш да постиш. Увјери ме у то својим дјелима. А која су то дјела? Ако видиш сиромаха, удијели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се с њим. Видиш ли на улици неко лијепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тијела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима гријеха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лијепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо?! Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних ријечи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње."

Госпојински пост православни вјерници окончавају Светим причешћем на празник Богородичиног Успења.