Србима у општини Коњиц на све начине покушавају да отежају повратак на породична огњишта. Митру Куљанину из Брадине, чију је кућу обновила Влада Српске, само за ренту траже 5.000 марака

• 

  НА какве све препреке у настојањима да обнове опљачкану и порушену имовину наилазе Срби, који су до 1992. године живели на подручју општине Коњиц, најбоље сведочи пример Митра Куљанина из Брадине, коме општински органи траже више од 11.000 КМ за укњижење куће, чију је обнову 2009. године платила Влада Републике Српске.

  Како нам је рекао Куљанин, 6. јануара ове године добио је решење из Службе за просторно планирање и грађење општине Коњиц, у којем му је наложено да 5.000 марака уплати као ренту и исто толико на име трошкова уређења грађевинског земљишта. Из исте службе траже да се на име накнаде за поступак легализације објекта уплати додатних хиљаду марака.

  – Кад сам добио решење по захтеву да се легализује овај објекат, нисам могао да поверујем шта пише. Толики новац ми траже за ренту и уређење земљишта које је у мом власништву, а нису прстом мрднули да ми помогну да саградим кућу, која је порушена крајем маја 1992. године. Наша породична кућа изграђена је још шездесетих година прошлог века и постојала је све док је јединице територијалне одбране из Коњица нису најпре опљачкале, а онда је и запалиле – рекао нам је Куљанин.

ПИТАЊЕ

Митар Куљанин који је након протеривања из Брадине ново гнездо свио у Слепчевићу код Шапца пита актуелну коњичку власт колико је познати сарајевски глумац Харис Бурина платио легализацију такође обновљене куће, коју је након рата купио од Митровог стрица Драгољуба, на имању које се налази у непосредној близини

Наду да ће овај проблем бити позитивно решен добили смо од Есада Омеровића, помоћника начелника општине Коњиц за послове просторног планирања и грађења, који нам је у телефонском разговору рекао да проблем лежи у чињеници што је кантоналним Законом подручје Брадине проглашено првом агрозоном.

Митар Куљанин (десно) са родбином у Брадини

– Тај Закон подразумева претварање пољопривредног у грађевинско земљиште, због чега и јесу одређене толике таксе. Међутим, ми смо у новом просторном плану општине Коњиц, који је у изради, предложили измене и Брадина више неће бити у тој првој групи. Упознат сам са целим случајем и наложио сам да се та ствар провери, тако да верујем да ће тај износ бити смањен – рекао нам је Омеровић.

За Зорана Пологоша, председника Удружења Коњичана Републике Српске, посланика у Народној скупштини РС и до 1992. године становника Коњица, овакво решење представља још један пример спречавања коњичких Срба у повратку на своја ранија огњишта.

СТРАДАЊЕ, ПЉАЧКАЊЕ И РУШЕЊЕ

Становници Брадине у последњем рату заиста су претрпели невиђено страдање, пљачкање и рушење. Од Драгана Суботића, председника Удружења Срба повратника у Коњиц сазнали смо да је од 150 српских кућа у Брадини, 20 година након рата, само 11 обновљено.

Свих 150 српских кућа, као и бројни помоћни објекти су у мају и јулу 1992. године заједно са целокупном покретном имовином најпре опљачкани, а затим запаљени. За злочин над Србима из овог највећег српског села на подручју општине Коњиц још нико није одговарао.

– Посебну димензију овом примеру даје чињеница да се ради о Србима из Брадине, који су прошли невероватну голготу у овом рату, будући да је ово једно од најстрадалнијих српских села у Херцеговини. Крајем маја 1992. године убијено је око 60 житеља Брадине, а преживели, више од 400, прошли су невероватна страдања у логорима Челебићи и Коњиц. Нажалост, ни након 24 године од тог злочина, правде за жртве нема – рекао нам је Пологош.

Кућа за чију легализацију општина Коњиц тражи уплату око 11.000 марака једна је од четири српске куће које су на подручју општине Коњиц 2009. године обновљене средствима Владе Републике Српске.

Иначе, од близу 7.000 Срба колико је живело до 1992. године на подручју општине Коњиц данас живи нешто више од 200 становника српске националности.

М. ДРАГАНИЋ