Говорити да би сте видјели барем један дио о Дражану Ерићу, пластичном и реконструктивном хирургу Универзитетске болнице у Фочи и доценту на Медицинском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, немогуће је без његових родних Подлугова. Академску каријеру др Дражан Ерић почео је на Медицинском факултету УИС-а.
У вријеме студирања, као један од најбољих студената Универзитета, именован је на функцију првог студента проректора у историји Универзитета у Источном Сарајеву. Брилијантност знања, информације са којима је располагао и вјештине које је као студент имао препознао је тадашњи декан факултета и ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Бориша Старовић. Нимало случано изабрао је Ерића да присуствује једном оперативном захвату што је било пресудно да пластична хирургија постане дио његове уже специјализације. Дражан Ерић данас је један од најмлађих најперспективнијих младих хирурга у свијету.
Након завршеног основног и средњег образовања остварује један од својих дјечачких снова. 1996. године добија индекс Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву са сједиштем у Фочи. Није било двоумљења. Труд и рад из основне и средње школе се исплатио.
„Још кад сам био шести разред, кроз природне науке, заволио сам медицину јер сам видио да је то једна наука кроз коју највише можете да помогнете људима“, каже др Ерић.
Дјечачку одлучност да правилно распореди своје вријеме као гимназијалац крунисана је на првој години медицине. Захваљујући комшијима који су били љекари, прича др Ерић, као средњошколац набавио је књигу из Анатомије, а када је уписао факултет већ је имао спремно око 70% градива једног од најтежих испита на медицини. Након што је у року исполагао све колоквијуме и испите, повјерено му је да буде демонстратор из Анатомије.
„То ми је дало једну улазну карту. Проф. Старовић је, на основу тог знања из Анатомије које сам имао као гимназијалац, могао да ми каже да идем с њим у операциону салу и да почнем као асистент помагати му при операционим захватима“, истиче Ерић.
У Подлуговима је много слушао о Бориши Старовићу, човјеку који је својим знањем, снагом и хуманошћу обиљежио 20. вијек. Споменом имена овог љекара, професора, академика, пластичног и реконструктивног хирурга, као својеврсна шифра отвара многа врата. Оно што га је красило Ерић је од дјетињства користио као животни мото.
„Он је био херој у мом граду гдје сам живио. Тако да, кроз одрастање сам слушао само ријечи хвале о њему. Била ми је жеља да видим ко је тај човјек и упознам га. Још увијек га сви спомињу са ријечима хвале. Касније сам уписао Медицински факултет и проф. Старовић ме позвао за асистента. Када Вас позове неко о коме сте слушали годинама да радите с њим то Вам даје само један већи подстрек да будете што бољи и да му се докажете да заслужујете да стојите преко пута њега у операционој сали. То је за мене била највећа част. И сад, када погледам иза себе, тај период је био један од најљепших у мом животу јер сам могао с њим да радим у сали и да учим од њега“, каже Ерић.
И тако, Ерић и прије 2003. године када је дипломирао, постаје хирург. Јединствена прилика која се не пружа свима.
„Прво сам почео да радим на Медицинском факултету на Катедри за анатомију као асистент, да бих годину дана након тога положио државни испит и добио специјализацију из пластичне и реконструктивне хирургије гдје ми је ментор постао проф. др Бориша Старовић. Тада смо се нас двојица договорили да пређем у болницу, пошто је професор већ био оформио Одјељење за пластичну и реконструктивну хиругију, али да истовремено останем на Катедри за анатомију како би могао да изводим наставу јер су хирургија и анатомија неодвојиве“, присјећа се Ерић.
Након специјализације, одбрањеног магистеријума и доктората прешао је на Катедру за хирургију гдје је тренутно доцент. О свом односу са пацијентима истиче да све почива на разговору, улијевању повјерења из чега произилази једно – да је свака операција успјешна.
Учесник је и предавач многих домаћих и страних конгреса. Квалитете Дражана Ерића препознао је и проф. Миломир Нинковић, пластични и реконструктивни хирург чије име је на самој свјетској љествици. Пред њим је и одбранио своју докторску дисертацију, са њим и оперише и констатно се усавршава.
Ерић је први хирург код нас који је пацијенту спасао шаку и уз остале успјешне операције остао на путу хирурга који је оправдао повјерење својих учитеља.
„Захваљујући проф. Нинковићу смо направили колико-толико препознатљиво Одјељење за пластичну и реконструктвну хирургију у читавој БиХ, па и шире. Захваљујући проф. Старовићу, доц. Којићу, проф. Рајачићу из Кувајта који су на неки начин помогли нама који овдје радимо да израстемо у препознатљиве пластичне хирурге али по операцијама“, каже Ерић додајући да на овом одјељењу у задњих пар мјесеци било неколико операција која су и медијски пропраћене.
Одјељење у Фочи има јако добру сарадњу са болницама у Бањој Луци и Зеници, а циљ свих љекара је да квалитет реконструктивне хирургије врате на пријератни ниво када је била једна од најбољих у бившој Југославији, а и шире.
Са студентима се разумије. Учење и знање први су корак до успјеха.
„Мислим да они који су били најбољи студенти, а који су остварени на стручном и научном пољу нису остварени као испитивачи. У суштини они траже само оно што треба да се зна за једног доброг љекара“, истиче др Ерић.
Сати проведени на послу, у операционој сали, амфитеатру, вишедневна путовања по конгресима не одвајају га од највеће драгоцјености – породице.
„На крају крајева, кад одете у пензију и заборавите све оно што сте радили у струци и науци остају дјеца и породица и то је оно што је једино вриједно“, закључује Ерић.
На вриједностима свој живот Дражан Ерић темељи и по томе што се радо сјети мјеста одакле се винуо, гдје је чуо за великог учитеља којег ће нешто касније упознати као водиљу и пријатеља.
Шта Ви мислите о овоме?