Према пројекцијама прије пандемије, Република Српска биљежила је стабилан економски раст и до 5 одсто. Економски стручњаци сматрају да ће опоравак највише зависити од брзине опоравка спољнотрговинских партнера Српске и кретања пандемије.
 

Иако је у буџету Српске 200 милиона мање прихода од предвиђених у 2020. години - због Владиних мјера за заштиту радних мјеста и куповне моћи становништва није се десио нагли пад просјечне плате и масовно отпуштање радника.

Влада је и локалним заједницама помогла са више од 30 милиона марака, а нови вид помоћи привредницима биће обезбијеђен и кроз Гарантни фонд, којим Влада гарантује 50 одсто кредита који добија привредни субјекат.

- Ових дана ћемо исплатити 20 милиона КМ за субјекте који су на индиректан начин трпили штету, ко није могао да набави сировину, или није могао да отпреми свој производ - појашњава Радован Вишковић, предсједник Владе Републике Српске.

Охрабрује и податак да је Пореска управа Републике Српске у јуну забиљежила раст наплате јавних прихода од 6 одсто у односу на исти период прошле године. Највећи раст од 32 одсто је у наплати пореза на добит, а највеће смањење код пореза на непокретност: "Пореска управа Републике Српске је у јуну мјесецу ове године на рачун јавних прихода Републике Српске прикупила укупно 217,23 милиона марака, што је за око 11,6 милиона марака или шест одсто више у односу на исти период прошле године, која је била рекордна година у наплати јавних прихода од оснивања Пореске управе Републике Српске."

Прије пандемије, сви индикатори економске активности од кретања БДП-а, висине плате, кретања запослености били су позитивни и имали су стабилан раст од 3,5 – 5 одсто што је давало оптимизам и за већи економски напредак Српске.

Појавом пандемије криза је присутна на страни и понуде и потражње у цијелом свијету, сматрају економисти.

- Ако опоравак у земљама кључним економским партерима буде бржи, односно тај опоравак крене у другој половини ове године и настави се у наредној години, у смислу враћања у нормалне токове, тада се може очекивати да година заврши са падом БДП-а између 3,5 -5 одсто - каже Миленко Крајишник, предсједник Фискалног савјета Републике Српске.

Више од 70 одсто домаће спољнотрговинске размјене везано је за земље које су погођене вирусом корона - Србију, Хрватску, Словенију, Италију, Аустрију, Њемачку.

Према подацима републичког Завода за статистику извоз од јануара до маја је био мањи за око 196 милиона, у односу на исти период прошле године. Пао је и увоз, и то за 11,7 одсто.

Поједина предузећа, попут фабрика обуће и одјеће већ имају најаве пословних партнера из западне Европе о смањењу уговорених квота извоза робе и готових производа.

- Оно што нас охрабрујејесте то да већина великих предузећа која запошљавајувелики број радника није престала да ради и да и даље имају наруџбе, те да и није било смањења плата у вријеме ванредног стања - истакао је Горан Станковић,  генерални секретар Савеза синдиката Републике Српске.

Економисти истичу да су пројекције велика неизвјесност, али је добро што су оне направљене.

За разлику од макроекономских аналитичара из Управе за индиректно опорезивање БиХ, сматрају да ће пад прихода у овој години бити већи од 284 милиона марака, али да ће до опоравка доћи прије процијењеног краја 2022. године.