У једном од најстрадалнијих мјеста Срба у Херцеговини – Придворици код Гацка данас на Видовдан су се смјењивали сузе и радост.

Сузе због сјећања на 1941. годину када су усташе на најсвирепији начин убиле дјецу, жене и старце не остављајући свједоке, а радост јер је данас било најмасовније окупљање на овом мјесту од освјећења обновљене цркве 2009 године.

Дошли су вјерници из цијеле Херцеговине да прославе славу храма Светог кнеза Лазара у овом светом мјесту и сјете се невиних жртва.
Након свете литургије преломљен је славски колач, након чега је приређена трпеза љубави.

Више стотина Херцеговаца, међу којима вели број младих који су дошли да присусуствују свечаном дану у Придворици улијева наду у бољу и свјетлију будућност. Пажљиво су газили по земљи натупљеном крвљу невине дјеце, стараца, жена, становника који су били криви само што су Срби.

Владан Мастиловић који је из Требиња у ово страдално мјесто дошао са братом Милутином каже да већ неколико година долази на Видовдан како би заједно са осталим вјерницима приствовао литургији и одао почаст мјештанима Придворице.

“Осјећања су ми била помијешана. Посебено сам се некако данас осјећао срећним када сам видио колико је наших Херцеговаца дошло – дјеце , омладине и сви су са страхопоштовањем стајали на Придворичком тлу. Наш задатак је да Придворицу, али и друга страдална мјеста у Херцеговини приближимо млађим генерацијама и да нас таква мјеста окупљају”, поручио је Мастиловић.

Лош пут који води до села Придворица спријечила је велики број Херцеговаца да данас буде у овом мјесту. До Придворице је врло тешко доћи путничким возилом, јер је ријеч о макадамском путу. Окупљени вјерници су поручили да се надају да ће проблем путне комуникације ускоро бири ријешен.
Усташе су 1941. године побиле све становнике Придворице, њих 186, с тим да се не зна колико је било тек рођене, а некрштене дјеце, па се сматра да је жртава било и више од 200.

За Придворицу, село које се налази у Борчу, у гатачкој општини, се каже да је рана која не може да зацијели и да има симболичну важност за Гачане и цијелу Херцеговину.

Злочин у Придворици специфичан је по томе што није било свједока јер су побијени сви становници, осим оних којих се нису ту затекли.

На православни Божић, 7. јануара 1942. године, усташе су на превару похватале све становништво и на најсвирепији начин убијале дјецу, жене и старце.

Придворица је село којег нема, па се све приче причају из архива и предања.

Хроничар ратних дешавања у Херцеговини, историчар Саво Скоко у својој књизи “Крваво коло Херцеговачко 1941-1942.”, описујући стравичан злочин у Придворици, написао је да су злочинци прво све становништво повезали, а потом, након стравичног мучења и мрцварења, поклали или убили тупим предметима: кочевима, придругама, лопатама и сјекирама.

Након ликвидације свих одраслих мушкараца, млађе жене и дјевојке су натјеране да покупе унакажене лешеве очева, мужева и браће, који су лежали у локвама крви, а потом су силоване, па затворене у шталу и запаљене са дјецом, мајкама, бабама и свекрвама.

Скоко је у књизи написао да је мало стратишта у Херцеговини са којих нико није успио да побјегне као што је то случај у Придворици.

Захваљујући гатачком пароху Велимиру Ковачу, који је уложио велики напор у организацију обнове цркве и њено уређење, иако није припадала његовој парохији, овај вјерски објекат сада служи намјени, а око њега се окупља народ Херцеговине и подсјећа стравичних догађаја.

Неимар Вуле Скоко је са мјештанима 1936. године подигао цркву.