Обиљежавање Дана одбране Сарајевско-романијске регије, једног од најважнијих датума у новијој српској историји, почело је данас у Цркви Свете Петке на српском Војничком гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу служењем парастоса борцима погинулим у одбрани ове регије.

Након служења парастоса, положени су вијенци и цвијеће на Централни крст у овом спомен-комплексу.

Обиљежавању 25 година од одбране Сарајевско-романијске регије присуствују министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, потпредсједник Народне скупштине Српске Соња Караџић Јовичевић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, предсједник Регионалог одбора борачких организација Сарајевско-романијске регије Жељко Лалић, те представници општинских борачких организација ове регије.

Обиљежавању присуствују и предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић, начелници општина у саставу града, организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата из ове регије, те делегација трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ.

На српском Војничком гробљу на Сокоцу сахрањено је 968 бораца Војске Републике Српске, чији су посмртни остаци пренесени из општина које су до потписивања Дејтонског споразума биле под контролом Војске Републике Српске. У оквиру овог спомен-комплекса 2013. године изграђена је Црква Свете Петке.

У Манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији служен је парастос погинулим борцима Сарајевско-романијске регије.

Овај храм је изграђен као симбол отпора на овом простору и у његовој Спомен-цркви уклесана су имена 4.210 бораца погинулих у одбрани ове регије.

Један од најважнијих датума у новијој српској историји је 16. јуни када се одаје почаст за 4.210 бораца Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске /ВРС/, који су животе положили за слободу и Републику Српску.

Српске снаге су у великим борбама одбиле и сломиле више од 35 непријатељских офанзива, које су јединице такозване Армије БиХ извеле према положајима Сарајевско-романијског корпуса.

Имајући у виду да је овај корпус имао 18.000 до 20.000 бораца, губици од 4.210 бораца осликавају тежину борби вођених на овом простору.

Већина бригада на том подручју је била у много неповољнијем односу када је ријеч о непријатељу. Тако су се у својеврсној депресији налазиле Илиџанска, Игманска, Илијашка, Вогошћанска, Кошевска, Рајловачка, те Прва и Друга сарајевска бригада. Оне су одолијевале током цијелог рата свим покушајима непријатеља да пресијече и исцјепка српску територију на овом простору и сачувале су своје територије до потписивања Дејтонског споразума.

Према подацима старјешина Сарајевско-романијског корпуса, посљедња непријатељска офанзива кодног назива "Текбир", била је организована 1995. године и у њој је ангажовано 46.000 војника такозване Армије БиХ, насупрот Сарајевско-романијском корпусу који је имао око 17.500 бораца.

Српске јединице сачувале су територију у Сарајевско-романијској области, а потписивањем Дејтонског споразума Срби су морали да напусте општине Илијаш, Вогошћа, Грбавица, Илиџа, Рајловац и Хаџићи.