Француски суд је признао да је жандармеријски капетан Анри Фриконо преминуо од посљедица радиоактивног осиромашеног уранијума, којем је био изложен током мисије на Косову и Метохији.

Рак француског жандарма, послатог на Косово послије НАТО бомбардовања, приписан је радиоактивности осиромашеног уранијума из пројектила снага коалиције који су коришћени против Срба 1999. године.

Анри Фриконо је у Косовској Митровици у саставу Кфора боравио шест мјесеци током 2000. године у оквиру истражне јединице, а током боравка на Косову и Метохији био је смјештен у бившој српској касарни која је претходно била бомбардована, преносе Вечерње новости писање француског недјељника Маријан и листа Француски жандарм.

Његова удовица Лорет Фриконо добила је ових дана право да се име њеног супруга коначно упише на листу заслужних који су дали живот за своју земљу.

Борбу Фриконоове супруге да се признају узроци његове смрти, познати француски недјељник Маријан описао је као "битку обичне грађанке против заслијепљене етатистичке машине".

Лорет Фриконо истиче да је њен супруг болове у нози почео да осјећа годину дана прије смрти.

- Испоставило се да му је било захваћено цијело тијело и да је за његa већ било касно. Умро је у мукама - рекла је она.

Лорет Фриконо је водила процес против Министарства војске четири године пред судом, да би коначно успјела да докаже разлог смрти њеног мужа.

- Имала сам срећу да ме је подржала експерт који ради у Европском суду и због тога смо добили процес. Жељела бих, иако ми то није био циљ на почетку, да људи постану свјесни да има оних који су умрли од рака, а да никад нису сазнали разлоге - рекла је Фриконо, коју је заступала судија Вероник Раше Дарфеј из Нанта.

Она је позвала француско Министарство војске и Жандармерију да "покажу уљудност и не приморавају породице да иду у судске процесе, мислећи да ће одустати јер немају довољно доказа".

Име Анрија Фриконоа биће уписано на великом споменику страдалим Французима у спољним акцијама, који је прошле године инаугурисао француски предсједник Емануел Макрон у парку Андре Ситроен у париском 15. арондисману.

Такође, његово име биће уклесано и на споменицима у мјестима Локмаријаке и Сабл д'Олон, гдје је живио и гдје је рођен.

Вечерње новости напомињу да су утицај осиромашеног уранијума и оболијевање војника из састава међународних снага двије деценије теме и у Италији.

Више стотина припадника мисије на Космету по повратку кући оболило је од малигних болести, а процјењује се да је од посљедица карцинома више од 350 њих умрло.

Да постоји веза између излагања осиромашеном уранијуму на Космету и малигних болести, утврдила је истражна комисија италијанског парламента, а исти закључак у пресудама имали су и италијански судови, који су пресуђивали по тужбама породица умрлих војника за накнаду штете.