Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је проглашење ванредног стања за територију Српске омогућило да институције, у условима пандемије, ефикасније рјешавају проблеме здравствене, социјалне, привредне и хуманитарне природе, у условима кад Народна скупштина, због рестрикција у погледу кретања и забране окупљања, није у могућности да одржава редовна засједања.
 

У обраћању посланицима на посебној сједници Парламента Српске, на којој је усвојена Одлука о укидању ванредног стања у Српској, предсједница Републике је подсјетила да је на 12. посебној сједници Народне скупштине одржаној 28. марта донесена Одлуку о проглашењу ванредног стања за територију Републике Српске због епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.

Она је навела да је ова одлука објављена је у Службеном гласнику Републике Српске од 2. априла, а ступила је на снагу наредног дана од дана објављивања.

Цвијановићева је подсјетила да је проглашењу ванредног стања претходила Одлука Владе Републике Српске о проглашењу ванредне ситуације за територију Републике Српске, донесена 16. марта.

- Као што је познато, у условима ванредног стања, уколико Народна скупштина није у могућности да одржава сједнице, члан 81 Устава Републике Српске прописује да се предсједнику Републике Српске даје овлаштење да доноси уредбе са законском снагом по питањима из надлежности Народне скупштине, те да именује и разрјешава функционере које, у редовним околностима, именује и разрјешава Народна скупштина - појаснила је Цвијановићева.

Она је навела да је Уставом предвиђено да предсједник Републике Српске уредбе са законском снагом доноси на сопствену иницијативу или на приједлог Владе Републике Српске, те након што прибави мишљење предсједника Народне скупштине Српске.

У складу са уставним овлаштењима предсједника Републике и прописаном процедуром у периоду трајања ванредног стања на тај начин донесено је 19 уредби са законском снагом, којима су регулисана различита питања у непосредном интересу привредног сектора и грађана Републике Српске.

Према њеним ријечима, зависно од питања која се њима регулишу, примјена неких од уредби са законском снагом исцрпљује се у околностима ванредног стања проглашеног за територију Републике Српске, неке ће се примјењивати и у периоду трајања ванредне ситуације, док неке подразумијевају измјене и допуне постојећих законских рјешења, те је самим тим њихова примјена перманентнијег карактера.

- Све уредбе са законском снагом донесене искључиво на приједлог Владе Републике Српске и, наравно, уз претходно прибављено мишљење предсједника Народне скупштине Републике Српске. И поред могућности које предвиђа Устав, ниједна уредба са законском снагом није донесена самоиницијативно од предсједника Републике - истакла је она.

Такође, навела је Цвијановићева, треба нагласити да су њиховом доношењу претходиле консултације током којих су предсједник Владе и ресорни министри образлагали сврху доношења и садржај ових уредби, а овим консултацијама су, поред предсједнице Републике, присуствовали и предсједник Народне скупштине који је и предсједник скупштинског Одбора за уставна питања, као и предсједница скупштинског Одбора за законодавна питања.

- Узимајући у обзир потребу што хитнијег ступања на снагу предметних уредби са законском снагом у ванредним околностима, у складу са ставом 1 члана 109 Устава Републике Српске, уз сваку донесену уредбу са законском снагом донесена је и одлука којом је констатовано постојање нарочито оправданих разлога за њено пријевремено ступање на снагу, то јесте наредног дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске - појаснила је предсједница Српске.

ЗА ВРИЈЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА ДОНЕСЕНО 19 УРЕДБИ

Предсједница Српске истакла је да је током трајања ванредног стања у Републици Српској, у складу са уставном процедром, донесено укупно 19 уредби.

У обраћању посланицима, Цвијановићева је навела да је донесена Уредба са законском снагом о забрани изазивања панике и нереда за вријеме ванредног стања, коју је израдило Министарство унутрашњих послова, а предлагач је била Влада Републике Српске.

Цвијановићева је појаснила да је ова уредба ступила на снагу 7. априла, а циљ њеног доношења, како је то и образложено од предлагача, био је спречавање ширења дезинформација с циљем манипулације постојећим стањем и изазивања панике становништва, што би посљедично отежало рад институција у борби против епидемије и умањило могућност становништва да добије тачне информације, што је од пресудног значаја у оваквим кризним ситуацијама.

Она је подсјетила да су слична правна рјешења донијеле или су већ имале у својим законским актима све земље региона, али и одређене чланице ЕУ.

Према њеним ријечима, друга је Уредба са законском снагом о престанку важења Уредбе са законском снагом о забрани изазивања панике и нереда за вријеме ванредног стања, која је донесена на приједлог Владе 16. априла.

- Ова уредба је донесена на основу процјене да се прописане мјере за сузбијање ширења епидемије у највећој мјери поштују, те да се смањила могућност како за манипулацију информацијама, тако и за нарушавање реда и мира и изазивања нереда у условима епидемије, односно ванредног стања - истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, трећа је Уредба са законском снагом о роковима и поступању у судским поступцима за вријеме ванредног стања за територију Републике Српске, коју је израдило Министарство правде, а предложила Влада Републике Српске.

Ова уредба је донесена 6. априла, а ступила је на снагу 7. априла.

- Њена сврха је регулисање рокова и провођења судских поступака за вријеме трајања ванредног стања, с циљем заштите здравља, али и права грађана у већ започетим судским поступцима, посебно у контексту суспензије прописаних рокова за провођење процесних и материјалних радњи, изузев када је ријеч о хитним поступцима који су Уредбом прецизно дефинисани - појаснила је Цвијановићева.

Четврта је Уредба са законском снагом о пореским мјерама за ублажавање економских посљедица насталих усљед болести ковид-19 изазване вирусом корона, која је донесена на приједлог Министарства финансија, односно Владе Републике Српске, 10. априла, а ступила је на снагу дан послије, 11. априла.

- Њоме је прописан сет пореских мјера за вријеме ванредног стања с циљем ублажавања економских посљедица, те смањења неликвидности пореских обвезника до којег је дошло усљед епидемије. Ове мјере односе се на продужење рока за подношење годишњих пореских пријава, продужење рока за измирење пореских обавеза, одлагање укидања рјешења о одгођеном плаћању пореских обавеза и слично, а њихови корисници су субјекти који су или због посљедица пандемије или због донесених мјера морали престати са пословним активностима, или су суочени са озбиљним проблемима у свом пословању - појаснила је Цвијановићева.

Она је нагласила да је, уз продужење рокова за плаћање пореских обавеза, посебно важна предвиђена мјера подршке привреди и обезбјеђење средстава за исплату плата, доприноса и пореских обавеза за март, односно април ове године из средстава Фонда солидарности за обнову Републике Српске.

Уредба са законском снагом о роковима и поступању у управним поступцима и другим поступцима уређеним посебним материјалним прописима је пета уредба, а предложило је Министарство управе и локалне самоуправе, односно Влада Републике Српске. Ова уредба донесена је 10. априла, а ступила је на снагу 11. априла.

- Њоме се, с циљем заштите здравља грађана, али и њихових права у оквиру управних поступака и поступака регулисаним посебним материјалним прописима за вријеме ванредног стања, регулише низ питања везаних за рокове, те процесне и материјалне радње у оквиру управних и поступака уређених посебним материјалним прописима - објаснила је предсједница Републике.

ДОНЕСЕНА И УРЕДБА О ПРИХВАТАЊУ ЗАДУЖЕЊА С ЦИЉЕМ ЈАЧАЊА ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА

Предсједница Републике Српске истакла је да је за вријеме ванредног стања донесена и Уредба са законском снагом о прихватању задужења Републике Српске према Свјетској банци - Међународној банци за обнову и развој за финансирање "Хитног пројекта ковид-19 за БиХ".

У обраћању посланицима на данашњој посебној сједници парламента Српске на којој се разматра приједлог одлуке о укидању ванредног стања, Цвијановићева је подсјетила да је ову, 13. уредбу израдило Министарство финансија, а предложила Влада Републике Српске.

Ова уредба донесена је 30. априла, објављена је у "Службеном гласнику Републике Српске" истог дана, док је на снагу ступила 1. маја.

- Њоме се прихвата задужење Републике Српске код Свјетске банке, односно Међународне банке за обнову и развој за финансирање "Хитног пројекта ковид-19 за БиХ", у износу од 13.240.100 евра, што представља 40 одсто од укупне вриједности Пројекта за БиХ, те наводе услови кредитног задужења - прецизирала је предсједница Републике.

Према њеним ријечима, ова средства су намијењена за унапређење пружања здравствене и социјалне заштите, јачање здравственог система, као и пољопривредне и ветеринарске области кроз двије компоненте: одговор на панедмију вируса корона у Републици Српској и обољења ковид-19 које он изазива и управљање овим пројектом.

Наредна, 14. је Уредба са законском снагом о измјенама и допунама Закона о посебном поступку експропријације ради изградње ауто-пута коридор "Пет-це" кроз Републику Српску и изградње дионице ауто-пута "9. јануар" Бањалука - Добој.

Израђивач Приједлога уредбе је Републичка управа за геодетске и имовинско- правне послове, а предлагач Влада Републике Српске. Уредба је донесена 30. априла, а ступила је на снагу 1. маја.

- Њоме се у проширује предмет регулисања Закона и на финансирање извођења геодетско-техничких радова за потребе посебног поступка експропријације, детаљно уређују сви аспекти посебног поступка експропријације, права и обавезе субјеката који учествују у поступку, укључујући и привременог заступника, као новог института у поступку и вјештака, те прописује да ће поступци који су започети по одредбама Закона о посебном поступку експропријације ради изградње ауто-пута коридор "Пет-це'"кроз Републику Српску и изградње дионице ауто-пута '9. јануар' Бањалука-Добој, а које су важиле у моменту покретања посебног поступка експропријације, бити окончани у складу са тим одредбама - нагласила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, 15. је Уредба са законском снагом о допунама Закона о посебном поступку експропријације ради изградње ауто-пута и гасовода дионице Вукосавље-Брчко и Брчко-Рача, коју је израдила Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, а предложила Влада Републике Српске.

Ова уредба је донесена 30. априла, а ступила је на снагу 1. маја.

- Њоме се прописује да у случају проглашења ванредне ситуације или ванредног стања посебан поступак експропријације, у којем као странка учествује лице којем је органичено право кретања, а које је у могућности да се одазове на позив службеног лица за учешће у овом поступку, биће одржан у терминима одређеним у складу са мјерама и препорукама надлежних органа. Уводи се институт привременог заступника, те прописује да ће поступци који су започети по одредбама Закона о посебном поступку експропријације ради изградње ауто-пута и гасовода дионице Вукосавље-Брчко и Брчко-Рача, а које су важиле у моменту покретања посебног поступка експропријације, бити окончани у складу са тим одредбама - навела је Цвијановићева.

Уредба са законском снагом о допуни Закона о Гарантном фонду Републике Српске је 16. уредба која је донесена за вријеме ванредног стања у Српској. Ову уредбу је израдило Министарство финансија, а предложила Влада Републике Српске.

Донесена је 8. маја, а ступила је на снагу наредног дана, након објављивања у Службеном гласнику Републике Српске.

- Њоме се прописују релевантни инструменти финансијске подршке и врше допуне Закона о Гарантном фонду Републике Српске, увођењем четири нова члана којима се проширују функције Фонда, уводи категорија гарантних програма у општем економском интересу ради олакшавања приступа финансијским средствима и ублажавања штетних посљедица по привреду Републике Српске, те детаљно прописују права и обавезе Фонда у свим аспектима процеса управљања гарантним програмима, те друга релевантна питања - појаснила је предсједница Републике.

Седамнаеста је Уредба са законском снагом о допунама Закона о здравственом осигурању коју је израдило Министраство здравља и социјалне заштите, а предложила Влада Републике Српске. Донесена је 8. маја, а ступила је на снагу наредног дана.

Предсједница Републике је појаснила да се њоме, уважавајући епидемиолошку ситуацију у Републици Српској, врши допуна Закона о здравствном осигурању увођењем новог члана 53а, којим се прописује да финансирање здравствене заштите за грађане Републике Српске који немају утврђено својство осигураног лица у обавезном здравственом осигурању за вријеме трајања ванредне ситуације или ванредног стања сноси Фонд здравственог осигурања Републике Српске, а средства за ову намјену обезбјеђују се из буџета Републике Српске.

- Такође, допуна се врши и увођењем члана 85в, којим се прописује да финансирање здравствене заштите за грађане Републике Српске који немају утврђено својство осигураног лица у обавезном здравственом осигурању до дана ступања на снагу ове уредбе, обезбјеђује Фонд здравственог осигурања од дана проглашења ванредне ситуације усљед пандемије вируса корона. Како је у погледу овог новог члана 85в ријеч о класичном ретроактивном дејству, при доношењу Уредбе са законском снагом и Одлуке о њеном пријевременом ступању на снагу, донесена је и Одлука о постојању општег интереса за одређивање повратног дејства одредбе члана 85в Закона о здравственом осигурању, која је такође објављена у истом издању Службеног гласника Републике Српске - прецизирала је Цвијановићева.

Наредна је Уредба са законском снагом о Компензационом фонду Републике Српске донесена на приједлог Министарства финансија, односно Владе Републике Српске 14. маја, а ступила је на снагу 15. маја.

Овом 18. по реду уредбом успоставља се Компензациони фонд Републике Српске, који преузима права и обавезе Фонда солидарности за обнову Републике Српске у дијелу који се односи на санирање посљедица и штете усљед ширења заразне болести проузроковане вирусом корона, а у складу са потребом прилагођавања међународним стандардима и захтјевима иностраних донатора, зајмодаваца, односно кредитора.

- Уредбом се дефинишу функције и надлежности Компензационог фонда, његов статус, ђелатност, организација, извори средстава, управљање и располагање намјенским средствима, те јавност рада, извјештавање и наџор над прикупљањем, дођелом, односно распоређивањем прикупљених намјенских средстава - истакла је предсједница Српске.

Предсједник Републике је истакла да је 19. по реду Уредба са законском снагом о измјенама и допунама Уредбе са законском снагом о пореским мјерама за ублажавање економских посљедица насталих усљед болести ковид-19.

Израђивач Приједлога уредбе је Министарство финансија, а предлагач Влада Републике Српске. Ова уредба донесена је 14. маја, а ступила је на снагу 15. маја.

- Њоме се интервенише у члан 12. претходно донесене Уредбе са законском снагом о пореским мјерама за ублажавање економских посљедица насталих усљед корона вируса, објављене 10. априла, увођењем става 2, којим се обавеза обезбјеђења средстава из Фонда солидарности за исплату плата, плаћање пореза и доприноса за привредне субјекте, којима је због одлуке Штаба за ванредне ситуације забрањено обављање пословне ђелатности, продужава и на мјесец мај ове године - појаснила је Цвијановићева.

ДОНЕСЕНА И УРЕДБА О ПРИХВАТАЊУ ЗАДУЖЕЊА С ЦИЉЕМ ЈАЧАЊА ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА

Предсједница Српске истакла је да је за вријеме ванредног стања донесена и Уредба са законском снагом о прихватању задужења Републике Српске према Свјетској банци - Међународној банци за обнову и развој за финансирање "Хитног пројекта ковид-19 за БиХ".

У обраћању посланицима на данашњој посебној сједници парламента Српске на којој се разматра приједлог одлуке о укидању ванредног стања, Цвијановићева је подсјетила да је ову, 13. уредбу израдило Министарство финансија, а предложила Влада Републике Српске.

Ова уредба донесена је 30. априла, објављена је у Службеном гласнику Републике Српске истог дана, док је на снагу ступила 1. маја.

- Њоме се прихвата задужење Републике Српске код Свјетске банке, односно Међународне банке за обнову и развој за финансирање Хитног пројекта ковид-19 за БиХ, у износу од 13.240.100 евра, што представља 40 одсто од укупне вриједности Пројекта за БиХ, те наводе услови кредитног задужења - прецизирала је предсједница Републике.

Према њеним ријечима, ова средства су намијењена за унапређење пружања здравствене и социјалне заштите, јачање здравственог система, као и пољопривредне и ветеринарске области кроз двије компоненте: одговор на панедмију вируса корона у Републици Српској и обољења ковид-19 које он изазива и управљање овим пројектом.

Наредна, 14. је Уредба са законском снагом о измјенама и допунама Закона о посебном поступку експропријације ради изградње ауто-пута коридор "Пет-це" кроз Републику Српску и изградње дионице ауто-пута "9. јануар" Бањалука - Добој.

Израђивач Приједлога уредбе је Републичка управа за геодетске и имовинско- правне послове, а предлагач Влада Републике Српске. Уредба је донесена 30. априла, а ступила је на снагу 1. маја.

- Њоме се у проширује предмет регулисања Закона и на финансирање извођења геодетско-техничких радова за потребе посебног поступка експропријације, детаљно уређују сви аспекти посебног поступка експропријације, права и обавезе субјеката који учествују у поступку, укључујући и привременог заступника, као новог института у поступку и вјештака, те прописује да ће поступци који су започети по одредбама Закона о посебном поступку експропријације ради изградње ауто-пута коридор "Пет-це" кроз Републику Српску и изградње дионице ауто-пута "9. јануар" Бањалука-Добој, а које су важиле у моменту покретања посебног поступка експропријације, бити окончани у складу са тим одредбама - нагласила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, 15. је Уредба са законском снагом о допунама Закона о посебном поступку експропријације ради изградње ауто-пута и гасовода дионице Вукосавље-Брчко и Брчко-Рача, коју је израдила Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, а предложила Влада Републике Српске.

Ова уредба је донесена 30. априла, а ступила је на снагу 1. маја.

- Њоме се прописује да у случају проглашења ванредне ситуације или ванредног стања посебан поступак експропријације, у којем као странка учествује лице којем је органичено право кретања, а које је у могућности да се одазове на позив службеног лица за учешће у овом поступку, биће одржан у терминима одређеним у складу са мјерама и препорукама надлежних органа. Уводи се институт привременог заступника, те прописује да ће поступци који су започети по одредбама Закона о посебном поступку експропријације ради изградње ауто-пута и гасовода дионице Вукосавље-Брчко и Брчко-Рача, а које су важиле у моменту покретања посебног поступка експропријације, бити окончани у складу са тим одредбама - навела је Цвијановићева.

Уредба са законском снагом о допуни Закона о Гарантном фонду Републике Српске је 16. уредба која је донесена за вријеме ванредног стања у Српској. Ову уредбу је израдило Министарство финансија, а предложила Влада Републике Српске.

Донесена је 8. маја, а ступила је на снагу наредног дана, након објављивања у Службеном гласнику Републике Српске.

- Њоме се прописују релевантни инструменти финансијске подршке и врше допуне Закона о Гарантном фонду Републике Српске, увођењем четири нова члана којима се проширују функције Фонда, уводи категорија гарантних програма у општем економском интересу ради олакшавања приступа финансијским средствима и ублажавања штетних посљедица по привреду Републике Српске, те детаљно прописују права и обавезе Фонда у свим аспектима процеса управљања гарантним програмима, те друга релевантна питања - појаснила је предсједница Републике.

Седамнаеста је Уредба са законском снагом о допунама Закона о здравственом осигурању коју је израдило Министраство здравља и социјалне заштите, а предложила Влада Републике Српске. Донесена је 8. маја, а ступила је на снагу наредног дана.

Предсједница Републике је појаснила да се њоме, уважавајући епидемиолошку ситуацију у Републици Српској, врши допуна Закона о здравствном осигурању увођењем новог члана 53а, којим се прописује да финансирање здравствене заштите за грађане Републике Српске који немају утврђено својство осигураног лица у обавезном здравственом осигурању за вријеме трајања ванредне ситуације или ванредног стања сноси Фонд здравственог осигурања Републике Српске, а средства за ову намјену обезбјеђују се из буџета Републике Српске.

- Такође, допуна се врши и увођењем члана 85в, којим се прописује да финансирање здравствене заштите за грађане Републике Српске који немају утврђено својство осигураног лица у обавезном здравственом осигурању до дана ступања на снагу ове уредбе, обезбјеђује Фонд здравственог осигурања од дана проглашења ванредне ситуације усљед пандемије вируса корона. Како је у погледу овог новог члана 85в ријеч о класичном ретроактивном дејству, при доношењу Уредбе са законском снагом и Одлуке о њеном пријевременом ступању на снагу, донесена је и Одлука о постојању општег интереса за одређивање повратног дејства одредбе члана 85в Закона о здравственом осигурању, која је такође објављена у истом издању Службеног гласника Републике Српске - прецизирала је Цвијановићева.

Наредна је Уредба са законском снагом о Компензационом фонду Републике Српске донесена на приједлог Министарства финансија, односно Владе Републике Српске 14. маја, а ступила је на снагу 15. маја.

Овом 18. по реду уредбом успоставља се Компензациони фонд Републике Српске, који преузима права и обавезе Фонда солидарности за обнову Републике Српске у дијелу који се односи на санирање посљедица и штете усљед ширења заразне болести проузроковане вирусом корона, а у складу са потребом прилагођавања међународним стандардима и захтјевима иностраних донатора, зајмодаваца, односно кредитора.

- Уредбом се дефинишу функције и надлежности Компензационог фонда, његов статус, ђелатност, организација, извори средстава, управљање и располагање намјенским средствима, те јавност рада, извјештавање и наџор над прикупљањем, дођелом, односно распоређивањем прикупљених намјенских средстава - истакла је предсједница Српске.

Предсједница Републике је истакла да је 19. по реду Уредба са законском снагом о измјенама и допунама Уредбе са законском снагом о пореским мјерама за ублажавање економских посљедица насталих усљед болести ковид-19.

Израђивач Приједлога уредбе је Министарство финансија, а предлагач Влада Републике Српске. Ова уредба донесена је 14. маја, а ступила је на снагу 15. маја.

- Њоме се интервенише у члан 12. претходно донесене Уредбе са законском снагом о пореским мјерама за ублажавање економских посљедица насталих усљед корона вируса, објављене 10. априла, увођењем става 2, којим се обавеза обезбјеђења средстава из Фонда солидарности за исплату плата, плаћање пореза и доприноса за привредне субјекте, којима је због одлуке Штаба за ванредне ситуације забрањено обављање пословне ђелатности, продужава и на мјесец мај ове године - појаснила је Цвијановићева.