Тим чином прије 24 године рођен је нови субјекат који је по међународном праву имао све државотворне елементе - територију, становништво и организовану власт. 

Све је почело у октобру 1991. Српски посланици у сазиву Скупштине тадашње СР БиХ прегласани су 14. октобра. Донесена су два акта – Меморандум и платформа којима је БиХ дефинисана као суверена, а њена територија недјељива.

Посланик првог сазива Народне скупштине Републике Српске, Биљана Плавшић, рекла је тада да су "српски посланици  напустили зграду, уз договор да ће ујутро се наћи. Остали су хравтски и муслимански посланици, а предсједавао је замјеник предсједника, без овлашћења предсједника скупштине. Тако је изгласан меморандум."

То је српске посланике опредијелило на први храбар корак ка стварању Српске. Донијели су историјску одлуку којом је 24. октобра основана Скупштина српског народа у БиХ.

"Био сам срећан кад је било гласање, кад нису могли да нам наметну рјешење и то је била прва побједа нашег Клуба посланика", рекао је први предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник

Услиједила је прва одлука. Она на основу које је у новембру расписан плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији. Срби у БиХ, у готово стоодстотном проценту, изјаснили су се тада за ову опцију. Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су српски посланици из свих странака наставили рад у Скупштини српског народа у БиХ и почели доношење аката којима је конституисана Република Српска.

Од десетак конститутивних аката који су уставноправна основа за стварање Републике Српске, два су најбитнија. Први је усвојен 9. јануара - Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ. Донесена је на основу неотуђивог и универзалног права сваког народа на самоорганизовање, самоопредјељење и сваку врсту развоја.

Други документ који има историјски значај је Устав Републике Српске, који је у истом сазиву 28. фебруара 1992. године усвојила Скупштина Српског народа у БиХ. Писан на основу Устава Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, тај акт, са бројним измјенама и допунама и данас је снази.

Након 24 године они који су поставили темељ данашњој Српској, поручују - пред Републиком је сигурна будућност. Само се, кажу, треба ослонити на сопствене снаге.

"Истрајати на Дејтонском споразуму, не како би неко хтио, већ како је по Уставу записано, а он је оквир да свима буде много, много боље," оцијенио је бивши предсједавајући Предсједништва БиХ Живко Радишић.

Република Српска верификована је 1995. Дејтонским мировним споразумом, а 9. јануар као државни празник у Републици Српској признала је и Венецијанска комисија.

Већ 24 године, данашњи датум грађани Републике Српске прослављају као Дан Републике, коју залагањем и трудом граде и јачају из дана у дан. А посебан допринос дали су српски борци који су свој живот уградили у њене темеље.