Бањалука намјерава да већ од 27. априла почне са увођењем одређених олакшица када је ријеч о ограничавајућим мјерама које су примјењене због пандемије вируса корона, које ће се тицати појединих дјелатности и занатских радњи које не подразумевају масовни контакт, али да ће највидљивије опуштање мјера могло да се очекује 10. маја.
 

Предсједница Републике Српске Жељка Цивјановић у разговору за Спутњик каже да је 10. мај оквирни датум за попуштање, јер ће до тада проћи три најважнија дана када се очекује масовно окупљање грађана – Васкрс који је прошао, затим 1. мај, а потом и Ђурђевдан. 

- Након што прођу сви ови важни датуми, могли бисмо да релаксирамо мјере које су уведене. Али, све ће зависити од  епидемиолошке ситуације у земљи - истакла је она.

Интервју преносимо у цијелости:

Каква је тренутна ситуација у Републици Српској по питању вируса корона?

Свакодневно пратимо епидемиолошку ситуацију и стручне службе нас редовно обавјештавају о свему. Можемо бити задовољни чињеницом да смо на вријеме увели све мјере, да су те мере дале ефекте и да се сада налазимо на некој прекретници. Довољно смо брзо успоставили и алтернативне болничке капацитете, предузели све оне радње које су биле неопходне у случају да се деси већи број обољелих и да морамо имати ангажман већег броја здравствених радника.  Пред нама је период када се морамо придржавати свих упутстава. 

Могућа је релаксација мера, али то подразумијева другачији режим рада, живота и поступања него прије епидемије. Социјална дистанца остаје један од приоритета, као и заштита коју ће појединци морати да носе да би ситуација била под контролом. Надамо се да бројеви заражених неће порасти, да ће опадати и да ћемо моћи постепено, веома благо и полако, да се враћамо у нормалан режим. 

Влада је заједно са Координационим тимом који чине највиши руководиоци из Српске и креирала одређене мјере, а оне су врло циљано усмјерене да се помогне управо оживљавању привреде и да се свима онима којима буде неопходан подстицај, омогући да дођу до одређених средстава . Ту је и програм за локалне заједнице и њихова комунална предузећа која такође трпе штету.

Које гране су најподложније губицима и где ће држава морати највише да уложи?

Слично као у другим државама, угоститељство и туризам дефинитивно  су највише погођене гране. У туризму се не може очекивати брзи напредак, с обзиром да ће бројне рестрикције које постоје на глобалном плану сигурно остати јако дуго. То је област у којој ће се морати нешто више и дуже интервенисати и осмишљавати доданти програми подршке. 

Али, у суштини, све су гране погођене. Комплетна привреда ће морати  да добије одређену подршку.

Ко вам је све помогао током борбе против епидемије?

Прво је то била Србија, наравно иза тога Русија. Ми то  свакако цијенимо, то је нешто на шта смо се и ослањали, што смо очекивали, то је само потврда и наших добрих односа и разумевања. Дакле, у првим данима када нико није имао јасну слику шта ће се дешавати у будућности драгоцјено је то што су урадили Србија и Русија, било да је у питању подршка у виду слања материјала, али и ангажман који имамо од стране Руске Федерације која се манифестује кроз деизнфекцију установа здравствених помоћи, али и давања стручних савјета. То је сјајан тимски рад и заиста смо захвални. 

Такође смо омогућили, опет захваљујући нашим ангажманима, да прва наруџбина медицинског материјала и свега што је потребно у оваквим временима, из Кине стигне релативно брзо, а знамо колико је отежано да се данас дође до опреме и медицинских средстава. Добили смо помоћ и од Мађарске, што јако цијенимо.

Помоћ коју је Република Српска добила од Русије изазвала је неке несугласице у целој БиХ. Наравно у БиХ било шта да се дешава аутоматски се пребацује на политички терен и на терен несугласица, морам рећи да сам јако несрећна због реакције која је уследила од стране Министарства иностраних послова БиХ, било да је ријеч помоћи Мађарске или Русије. Сматрам да је то било непотребно, будући да свако ко је давалац помоћи има право да одреди и коме ту помоћ упућује и на који начин је упућује.

Ако Сарајево не добије оно што политички жели, онда услеђују реакције и отровне стријелице које се упућују на све стране, потом на сцену ступа хистерија и драма, и то је у суштини нешто само што нас још више удаљава једне од других. Са друге стране, то показује и каква је БиХ држава и колико је тешко да та земља функционише на један толерантан начин у овим компликованим временима. 

Нама у Српској никада није пало на памет да оспоравамо било коју подршку коју је добило Сарајево, сматрамо да је то неморално и да то није у реду, али то је реалност у којој живимо.

А помоћ ЕУ?

Ми смо имали одређена очекивања када је у питању ЕУ, морам рећи да се то није десило на вријеме у периоду када смо ми очекивали. Али, постоје договори и преговори и подршка у смислу снабдијевања, добављања одређених ствари које смо наручили.

Како коментаришете недавну изјаву начелница општине Дрвар Душице Рунић, која сматра да изградња мигрантског центра код Бихаћа представља нови ударац на српски народ у Федерацији БиХ?

Слажем се са том констатацијом. Када вам треба одређена подршка за Србе повратнике у Федерацију онда прођу године, па и деценије пре него што се почне било шта радити, или пак све остане нетакнуто. Колико су се борили повратници да обезбеде минималне услове за живот почевши од комуналних услова, а да не говорим о томе колико су незаступљени у политичкој сфери или у оквиру запошљавања у јавном сектору.

А онда преко ноћи, у вријеме овакве пандемије, када је сва пажња усмјерена у неку другу страну, могуће је да се смјесте сви мигранти и то у близини српских насеља. Реаговали смо на планове те врсте мјесецима уназад. Ја подржавам наше људе који су повратници и који су остали да живе у Федерацији у тим мјестима који су по правилу предоминантно српска мјеста, сматрам да су они са пуним правом реаговали и раније када су изражавали своја неслагања, а поготову сад када се нешто тако реализује.

У сриједу се очекује обиљежавање Дана сјећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату у Јасеновцу. Какав је програм предвиђен тим поводом?

Обиљежавање тог датума одложено је за 26. април. Дешаваће се на сасвим другачији начин него што је то било до сада, пандемија нас је на то натјерала. Подразумеваће да се положе вијенци, да дођу званичници као што су то радили сваке године, а масовнијих окупљања неће бити.

Ми ћемо свакако пуну пажњу посветити том дану и свему ономе што он значи у нашој историји. Пренећемо све важне поруке, али неће бити уобичајеног протокола.