Др Слободан Мишељић је Сарајлија, специјалиста дијагностичке радиологије и нуклеарне медицине, који је специјализације завршио на Johns Hopkins Униврзитету и на Харварду. Већ 20 година је у приватној пракси, те са још 52 радиолога обезбјеђује ескпертизу за 4 приватне болнице у предграђу Бостона. За Преокрет говори о својим личним искуствима са третирањем заражених са COVID-19 вирусом.

Поштовани докторе Мишељићу, медијима и интернетом круже многа супростављена мишљења о коронавирусу, од тога да је на прагу нова Црна смрт из 14. вијека, па до тога да је ствар у доброј мјери напухана из, ко зна каквих, политичких разлога. Какво је Ваше искуство?

Не заваравајмо се, ово јесте катастрофа. Вирус је ужасно вирулентан, то јест, јако се лако се преноси. Многи људи су потпуно здрави а заразују људе око себе. Инкубација је јако дуга (14-28 дана). Већина људи има благ облик болести са симптомима горње респираторне инфекције. На жалост, код око 20% људи инфекција се спусти на плућа и особа добије јако тешку упалу плућа која уништава плућно ткиво и онемогућује размјену кисеоника.

Људи, сједите кући, нигдје не излазите без велике потребе, а кад баш морате да идете вани, држите одстојање од других и кад се вратите кући, перите руке и скидајте ту одјећу и одмах је перите у машини. Схватите све ово врло озбиљно!

То доводи до тешког дисања, гушења, кашља, а око 10% људи мора на вентилатор. Ни једна држава на свијету нема толико кревета у интензивним његама и толико машина за дисање. У томе је највећи проблем: што се одједном појављује огроман број пацијената којима треба апарат за дисање. А апарата нема довољно. Онда су љекари присиљени да одлуче ко ће живјети а ко умријети, што је ужасна ситуација.

Да ли је медицинско особље било спремно на, како кажете, катастрофу, тих размјера?

То је јако тешко рећи. Оно што морам споменути јевелика пожртвовност особља, односно чињеницу да љекари и сестре и друго медицинско особље оболијевају све више и више, јер нестаје адекватне опреме за заштиту.

Какво је Ваше лично досадашње искуство у борби са панедмијом?

Ја радим само ноћу, сам сам у ординацији, а техничари снимају пацијенте на рентгену, ЦТ скенеру, МРИ скенеру, ултразвуку и онда мени долазе ти снимци на компјутер. Ја их прегледам и диктирам налаз у микрофон, а посебан софтwаре препознаје мој глас и “пише” налаз, који ја на крају електронски потпишем и налаз аутоматски иде љекару који је наручио тест.

У томе је највећи проблем: што се одједном појављује огроман број пацијената којима треба апарат за дисање. А апарата нема довољно. Онда су љекари присиљени да одлуче ко ће живјети а ко умријети, што је ужасна ситуација.

Ја сам протеклих десет ноћи видио огроман број пацијената свих година, дакле не само старијих, са ужасним остецењима плућа, од којих је већина захтијевала хитну интубацију. Болница се већ пуни, почињу да се импровизују “теренске” болнице у школама, конгресним центрима итд.

СИТУАЦИЈА У БОСТОНУ АЛАРМАНТНА: Љекари и сестре и друго медицинско особље оболијевају све више и више, јер нестаје адекватне опреме за заштиту
Али проблем су вентилатори, то јест респиратори и особље. Двојица мојих партнера, радиолога из наше приватне групе, који раде мање захвате на пацијентима, дакле имају директан контакт с болесним људима, су заражени, Један је на вентилатору. Знам лично десетак људи који су болесни. Дакле, то није висе апстрактна болест неких тамо људи, него мојих колега, пријатеља и познаника. А најгоре тек предстоји. Тако да је ситуација, све у свему ужасна.

Која је ваша препорука за спречавање заразе?

Људи, сједите кући, нигдје не излазите без велике потребе, а кад баш морате да идете вани, држите одстојање од других и кад се вратите кући, перите руке и скидајте ту одјећу и одмах је перите у машини. Схватите све ово врло озбиљно!

Разговарао: Вук Бачановић, Фото: Личне фотографије др Слободана Мишељића