На туристичким проспектима, које је Хрватска одштампала за католички Божић и Нову годину, сви називи српских установа у Дубровнику су "преведени" на хрватски језик и нису обиљежени као православни.

Тако је православни храм у центру Дубровника назван "Црква Свјетог благовјештења", а црква и гробље у Бонинову остали су без ознаке да су српски.

"Не треба се чудити фалсификовању православних и српских назива, јер је у току процес прохрваћења Срба у Дубровнику", рекао је вјерник Драган Дракулић кога су "Новости" затекле у порти Цркве Светог благовештења.

Он није знао да одговори колико Срба има у Дубровнику, наводећи да званично по попису има свега 1.164, а незванично око 3.000, истакавши да се боје да се изјасне као Срби.

Лист наводи да су и даље присутне непрестане пријетње и напади на Србе у Дубровнику.

Срби су у Дубровнику и његовом херцеговачком залеђу у Средњем вијеку чинили већину, а у тадашњој Републици Рагузи и Дубровнику говорило се српским језиком, али је нова хрватска држава ту чињеницу претворила у тврдњу да се говорило латинским.

Према попису аустријских власти из 1890. године, од 9.713 становника Дубровника, 5.283 је навело да говори српским језиком, док није било ниједног грађанина који је говорио хрватским.

Српска православна Црква Светог благовештења, као главна српска установа и мјесто окупљања дубровачких Срба, изграђена је 1877. године.

Хрватска држава је посљедњих година реновирала Српску православну цркву у Улици од пуча број 8, али је наставила да избјегава да назначи да су храм и Музеј икона власништво Српске православне цркве.

Власт је угасила и двије православне капеле које су постојале у дубровачком затвору и болници.