Иако је сеизмолошка опрема у Републици Српској у овом тренутку исправна, ради се о опреми старој од шест до 50 година, те је врло тешко планирати оперативност станица у наредном периоду, наведено је у Плану активности у припреми и спровођењу мјера заштите и спасавања од земљотреса у Републици Српској за период од 2020. до 2023. године.

У плану се наводи да сеизмолошку мрежу Српске чини десет дигиталних аутоматских станица, од којих је седам краткопериодичних станица намијењених регистровању локалних потреса, а три сеизмолошке станице су намијењене праћењу глобалних сеизмичких догађања.

- Са двије-три додатне сеизмолошке станице, уз повољан размјештај који би побољшао геомтерију потојеће сеизмолошке мреже, могло би се рећи да постоје предуслови за основни сеизмолошки мониторинг. Ову информацију треба узети с резервом, јер је опрема у тренутку писања документа исправна, али, како се ради о опреми старој шест до 50 година, врло је тешко планирати оперативност станица у наредном периоду - наводи се у Плану активности за период од 2020. до 2023. године, а који је објављен у Службеном гласнику Републике Српске.

Сњежана Цвијић Амулић, начелница Одљења за опсерваторску сеизмологију у Републичком хидрометеоролошком заводу, каже да се ради о изузетно старој опреми.

- Имамо сензоре који су стари више од 50 година, они засад региструју земљотресе, али се ради о томе да се сада модерна сеизмологија заснива на широкопојасним сензорима које се распоређују на мало гушћој мрежи, да би се добиле те регистрације, односно сами таласи Земљине унутрашњости, а првенствено у Земљиној кори дају информације шта се доље налази - каже Цвијић Амулићева за Независне.

Да бисмо имали квалитетне регистрације, истиче она, требало би да идемо у модернизацију сеизмолошке опреме, што првенствено значи аутоматске дигиталне станице са широкопојасним сензорима.

- Тренутно имамо три, од тога је једну поставила Медитеранска мрежа МедНет у Бањалуци и то није наша станица. Такве постоје и у Србији, Хрватској и Црној Гори. Ова у Бањалуци постављена је на нашу иницијативу, јер смо током једног пројекта остварили контакте с њиховим представницима и тада смо их замолили да се постави и код нас, јер до тад, до 2009. године, нисмо имали ниједну широкопојасну станицу - каже Цвијић Амулићева.

Додаје да је то било потребно посебно с обзиром на инфраструктуру и прошлост Бањалуке када су у питању тектонске активности. Истиче да у наредном периоду слиједи учествовање у разним пројектима који за циљ имају да се детерминише геохазард на подручју јадранске микроплоче.

- Значило би да се на нашој територији поставља већи број сеизмолошких станица који ће за циљ имати густу мрежу и на основу тих података ће се покушати детерминисати те физичке особине јадранске микроплоче, али и уопште геохазард на том подручју - рекла је она и нагласила да су сеизмолошке станице изузетно скупе за буџет којим они располажу.

- Ми као завод са свим дисциплинама које имамо - хидрологијом, метерологијом, сеизмологијом, заштитом животне средине - требало би да имамо далеко већи, и десет пута већи, буџет да бисмо могли да радимо на нивоу на којем ради западна Европа. То не можемо очекивати и онда прибјегавамо као и сви други који су истој ситуацији да кроз пројекте добијемо одређену опрему - каже Цвијић Амулићева.

Небојша Куштриновић, бивши директор Републичког хидрометеоролошког завода, каже за Независне да је након разорног земљотреса Бањалука имала најсавременију опрему, те да не може рећи каквом опремом сада располаже Завод али да она сигурно може регистровати земљотресе.