Епископ Диселдорфа и Њемачке Григорије открио је да је био код патријарха Иринеја, који му је пренио поруку да ће послије унапријед заказане посјете Америци, отићи у Црну Гору на литије против наопаког Закона о вјероисповести.

- Био сам код патријарха, отићи ће у већ заказану посјету у Сједињене Државе, тамо ће се сигурно све добро завршити. Али оно што ће послије тога сигурно услиједити, патријарх Иринеј ће посјетити и Црну Гору, дефинитивно. Тако ми је рекао -истакао је Григорије.

Литије у Црној Гори још су масовније послије разговора митрополита Амфилохија и представника црногорске власти око спорног Закона о слободи вјероисповести. Помака није било, а сви су чврсто на својим позицијама…

- Доста сам упућен у ту ситуацију, зато што су тамо моји најбољи пријатељи, владика Јоаникије и владика Методије, а имам и контакт са митрополитом. Оно што је још важније, имам контакт са пуно свештеника, пуно људи који су из Црне Горе, а живе у Њемачкој, па и са онима који су доље. Народ неће попустити, нити ће одустати, па макар попустили и митрополит Амфилохије и било ко други. Наравно, неће ни он издати свој народ, али биће јако тешко, јер улазимо у фазу у којој ће и више људи бити на улицама, али ароганција коју показује власт, односно, тај један једини човејк који влада у тој земљи, зачуђујућа је. А више пута сам рекао да је то врло опасно.

Како видите рјешење за ту кризну ситуацију?

- Мислим да се тај човјек који влада нада у огромну подршку земаља које су моћне, које очигледно још не схватају озбиљно ову ситуацију. Најважније је да је тај народ јако прибран и јако свјестан шта то значи, што демонстрира своје незадовољство и противљење отимању светиња на један хришћански начин, на цивилизован начин и што ти људи уопште нису под неком пресијом да морају да иду у литије. Нико никог више и не позива у литије, на њих се просто иде као на једну непрестану литију, непрестану литургију. То је нешто величанствено, када свијет не би био подјељен на исток и запад, сјевер и југ, сигурно би то била једна од најважнијих вијести у свим свјетским медијима.

Све православне цркве подржале су нашу у овој борби, Ватикан је упозорио СПЦ на опрез и прије доношења Закона о слободи вјероисповести, Европска Комисија није задовољна извјештајем који је ових дана стигао из Црне Горе. Како утицати на преостале моћне земље које слуша Ђукановић да промјене став и да се пронађе излаз?

- Врло је важно да људи обрате пажњу на то о чему се овдје ради, а чини ми се да се ради о томе да господин Ђукановић уопште не зна шта је то Црква. Она је увијек и локална и универзална. То је црногорска Црква у локалном смислу, али је православна у универзалном. У смислу помесности, она је Српска Православна Црква и нема никакве двојбе да неко сада ту може да направи неку другу, поред оне која ту постоји вјековима. То је главна заврзлама у глави Ђукановића и оних који га слушају, јер не могу да схвате да не може да буде његова Црква, Црква може да буде божија. Црква може да буде црква једног града, заједнице, једне области и Црква може да буде васељенска, универзална. То знају сви људи на овом свијету који су икада ишта учили о теологији, црквеном уређењу и поретку. Требало би, ако има он неког пријатеља на земљи, да му то објасни. С друге стране, прича о томе да ли је Црква црногорска, српска или православна, проруска, је потпуно излишна. Црква или је Црква или није, у томе је сва суштина.

У току је притисак да се што прије рјеши косовско питање, истовремено Република Српска је под највећим притиском икада, отворен је и овај проблем у Црној Гори, да ли мислите да су све ове кризе повезане?

- То је врло добро питање, зато што ја сада имам искуство из Њемачке, тамо срећем људе из Книна, Зајечара, из Топуског, Требиња, из Македоније, Црне Горе, са Косова и Метохије, оно што те људе уједињује је Црква. То је Свети Сава, то је њихова крсна слава, у том смислу, то је заиста једини кохезиони фактор тог народа. Ако не будемо то сачували, ако Црква не буде јединствена, нормално да ће бити лакше причати о распарчавању. Овако, државе су се распарчале, али Црква није и не може, јер је управо као што сам рекао, универзална. Као што је и локална.

Од народа из свих крајеве које сте поменули, народ у Црној Гори највише је у духовном смислу пропатио због режима у коме смо дуго живјели. У Црну Гору се вратила вјера, она је очигледна, али чини се да има и револта...

- Мислим да се тамо догађа чудо. У посљедњих 150 година у Црној Гори промијенила су се само четири владара, Никола, па Александар, касније Јосип Броз, а сада Мило Ђукановић. Ипак је то мало промјена за толико година. С друге стране, важан је карактер тих људи, колико год је народ, како каже Гете, слуга покоран, народ је увијек побједник. Чини ми се да је сад дошао тај час.

Имате ли неку посебну поруку за народ у Црној Гори?

- Имам поруку коју сам им већ рекао када сам био у Подгорици, да смо сви поносни на њих и да поново гледамо у Црну Гору као на Пијемонт. Мислим да ће тај покрет народа покренути све људе у свим нашим крајевима ка једном реалном времену и животу у коме неће бити никаквих господара, ни владара, ни богаташа који угњетавају народ, него ћемо имати један озбиљан систем у коме власт ради свој посао, подјељена је и нико нема апсолутну власт, у којој људи могу боље да живе.