Читав сат прије самог окупљања Требињаца Ивана Жигон чувена глумица, умјетнички руководилац “Косовских божура” и предсједник Српско-руског пријатељства увјежбавала је са музичарима свој програм. У протеклих годину дана Ивану смо сретали често са Херцеговцима. У Сечњу, Зрењанину, сада међу Требињцима у Београду, али она је за Слободну Херцеговину испричала свој доживљај “најјужније земље свих јужних Словена”.

Сат времена пре почетка скупа Требињаца Ивана Жигон је увежбавала програм са музичарима

– Рођена сам Београђанка. У истом тренутку то значи скоро да немам завичај, са друге стране то је привилегија јер за завичај можеш да бираш оно што пожелиш. Није тешко заволети прелепу Херцеговину, и ја је кроз дружење са Херцеговцима доживљавам као своју.

На познату глумицу посебан утисак су оставили људи у Херцеговини.
– За мене су Херцеговци синоним за човека, Србина. Недавно сам снимала у Белорусији и тамошњи председник Лукашенко је свој белоруски народ окарактерисао као Русе са ознаком квалитета. Е управо бих ја тако дефинисала Херцеговце. Срби са ознаком квалитета. Све оно најбоље што даје земља, а што није отишло у природна богатства у Херцеговини отишло је у људе. За мене су Херцеговци дрвеће које хода: усправни, достојанствени, благородни. Није чудо што је то тако, јер народи су најквалитетнији у својим крајинама, тамо где су морали да заштите и себе и матицу од силних ветрова на Балкану. Тако су се и Херцеговци калили и нигде није љубав према матици Србији и мајци Русији тако чиста, као у земљи Светог Саве. То су кроз историју потврдили Сава Владиславић и Михаил Милорадовић.

Ивана Жигон у друштву пјесника Божидара Глоговца и Слобе Марковић

Позната глумица има и занимљив став о херцеговачком традиционалном пјевању.
– Кад би у космос послала једну ствар биле би то ганге. Оне су херцеговачки израз слободе. Одражавају у исто време и духовно и физичко здравље. Мислим да човек који није физички и психички здрав не би могао тако да пева, па можемо закључити да су Херцеговци веома богати јер представљају симбол физичког и психичког здравља што је данас врло ретко и веома вредно.

Радо виђена међу Херцеговцима: Жарко Ј. Ратковић и Ивана Жигон

Мисију свесрпског саборавања кроз песму и музику Ивана Ивана Жигон је са својим “Косовским божурима” је започела гостовањем у Црној Гори, на Светог Саву 2005. године, по позиву и благослову митрополита Амфилохија а потом се наставила по градовима широм Србије, Црне Горе, Републике Српске, Македоније, касније и по Русији, Белорусији, Француској, Киргизији, Румунији, Грчкој…

Певали су са благословима српског Патријарха Павла и руског патријарха Алексеја Другог, пред председницима и премијерима многих земаља, слушали су их и посланици у скупштинама, имали су подршку великана савремене уметности као што су Никита Михалков и Петер Хандке… У сарадњи са Делијама, навијачима Црвене звезде, одржали су 16 великих хуманитарних концерата за Косово и Метохију, за обнову светиња, за помоћ народним кухињама.
Подсећајући се недавног спектакла у сава Центру којим је обележен јубилеј – 10 година Косовских Божура Ивана је кратко прокоментарисала:
– Сваки пут кад је требало да се победи преовладавала је херцеговачка чежња и поклич.

Трифко Ћоровић