Старјешина Саборне цркве у Мостару и архијерејски замјеник епископа захумско-херцеговачког, протојереј-ставрофор Радивоје Круљ истакао је синоћ у Бару да му је срце пуно што братском народу у Бару преноси поруку мира и љубави из Мостара.

Након што је предводио крсни ход за одбрану светиња у Бару, свештеник Круљ је нагласио да би волио да може пружити руке и све учеснике литије загрлити и сјединити у једну људску литију, заједнички људски ход помирене браће.

„Драги Барани, који сте со и свјетлост овог дивнога и древнога града, који се још у средњем вијеку, у доба Војисављевића и Немањића, па и у доба Османског царства и доба владавине нашега господара, краља Николе, увијек дичио комшијским односима пуним љубави између људи различитих народности и вјероисповијести, и ја вам долазим из једнога таквог сличног града, Мостара, града пјесника Алексе Шантића“, истакао је Круљ.

Он је нагласио да се Шантићева светосавска и видовданска етика никада није срозала у мржњу, него је увијек грлила другога и другачијега и поручивала му да остане ту с нама и ми с њим.

„Долазим Вам из, и даље рањеног Мостара, гдје наша мала повратничка заједница обнавља Храм Свете Тројице, а чији су приложници грађани Мостара свих вјероисповијести и етничких група“, навео је Круљ и подсјетио да је прије неки дан улицама Мостара организована литија у знак подршке браћи у Црној Гори.

„Када смо ходали нашим Мостаром стајући уз вас и наше светиње, онда нисмо стали само за светиње у материјалном смислу како нам се пребацује, него за оно што их чини светињама, а то је порука саосјећања и љубави према свакој душу, па ма како јој било име и на који начин се Богу молила или се уопште не молила“, истакао је Круљ.

Он је нагласио да је први пут након Другог свјетског рата прошла крстоносна литија улицама Мостара без и једног инцидента, без и једне ружне ријечи, док су им људи махали, чак се и руковали.

„Али, исто тако с овога битнога мјеста, у овом тренутку када од неправде бранимо оно што су наши преци вијековима, Бога ради дизали, морамо Вама браћо наша послати и једну важну поруку. Исту ону поруку, која ме је необично дирнула и обрадовала, а послао је наш брат, босански и херцеговачки и херцегновски имам Хусеин ефендија Хоџић, који се, одважно и племенито, како приличи нашим вјерама, ставио у заштиту угроженог брата“, нагласио је Круљ.

Он је навео да не може да опише радост коју је том приликом осјетио, али и тугу.

„Тугу – због сваког онога момента у историји кроз који смо, у злим временима, пропуштали да као браћа једни друге штитимо и заштитимо од злих људи међу нама, од оних који су каљали бесмртне вриједности Христове у које овај народ вјерује“, истакао је Круљ.

Он је навео да су народу у Херцеговини учињена бројна зла, храмови стари стотинама година су рушени и скрнављени, као и џамије и католичке цркве.

„Зато браћо и сестре, опростите на свему ружноме што се икада догодило међу нама и заједно братски извуцимо поуку из тог злог времена. Не дозволимо да нас дијеле на Црногорце и Србе, на Бошњаке и Албанце, на православце, католике, муслимане… и да те различитости буду наше проклетство. Оне јесу и треба да буду наша будућност и наше богаство“, сматра Круљ.

Крсном ходу улицама Бара, претходило је служење Молебана Пресветој Богодици у Саборном храму Светог Јована Владимира. Осим Круља у Бару су на литији били и мостарски свештеници Небојша Раић и Бранимир Боровчанин.

У Народној скупштини Црне Горе 27. децембра прошле године усвојен је Закон о слободи вјероисповијести којим је предвиђено да држава постаје власник свих вјерских објеката изграђених до децембра 1918. године уколико се не утврди да је нека од вјерских заједница стварни власник.

По благослову Епархијског савјета Српске православне цркве у Црној Гори, литије се одржавају у свим градовима и општинама Црне Горе у знак протеста против усвајања овог закона.

Литије су организоване и у градовима и општина у Републици Српској, Федерацији БиХ, Србији и у свијету.