Jedno selo, dve kuće i četiri studentkinje beogradskog Elektrotehničkog fakulteta. Gde to ima? U Stublenici kod Uba, domovi Milovanovića i Denića, Sara i Jana, te Valentina i Simona.

Ni mnogo veće sredine od Stublenice, ubskog sela sa oko 300 domaćinstava, ne mogu da se pohvale sa četiri studentkinje na jednom od najtežih, najcenjenijih i najperspektivnijih fakulteta u državi.

Četiri devojke, koje su po dve rođene sestre, odrasle su u kućama udaljenim svega stotinak metara. No, ni sestrinske veze, ni drugovanje od detinjstva, nisu bili toliko presudni nego još jedan zajednički faktor, što i same potvrđuju - Sava Sarić, profesor matematike u ubskoj gimnaziji "Branislav Petronijević", kome prepisuju najveće zasluge što su upisale ETF.

Prosek 9,5, svi ispiti u roku
Na četvrtoj godini tog preteškog fakulteta, na grupi za elektroniku, o trošku državnog budžeta, dajući sve ispite u roku, jeste Valentina Denić (22).

- Prvu godinu sam preplakala. Tada nisam imala društveni život, pošto sam sve morala da svedem na minimum i posvetim se učenju kako bih završila godinu. Posle uđeš u taj režim i onda je sve lakše. I sada mora mnogo da se uči, ali sam se bolje i organizovala. Do kraja septembra planiram da položim sve ispite, završim diplomski rad i posle toga odmah upišem master - priča Valentina, koju ovog meseca očekuje četvoromesečna praksa u beogradskoj ispostavi jedne francuske kompanije, čija je delatnost projektovanje mikroprocesora.Tu bi volela i da se zaposli.

Njena godinu dana mlađa sestra Simona je na trećoj godini, na odseku za softversko inženjerstvo, takođe na budžetu i sa prosečnom ocenom 9,5.

- U gimnaziji, sem za matematiku, imala sam afinitete i za druge prirodne nauke, a jedno vreme opcija za fakultet bila je astrofizika. U trećem razredu zainteresovala sam se za programiranje, čak i sama pravila neke igrice. ETF mi je, definitivno, bio pravi izbor, a treća godina mi se čini najlakšom do sada. Plan je da je očistim do jula kako bih imala tri slobodna meseca, da tokom leta idem na praksu i vidim kako programiranje izgleda na velikim projektima u stvarnom svetu - otkriva Simona.

Na odseku za softversko inženjerstvo studiraju i sestre Milovanović. Poput Valentine, i Sara (22) je na četvrtoj godini, do sada završavajući sve ispitne obaveze do juna.

- Kada sam upisivala softversko inženjerstvo, nisam poznavala nikog ko je već bio na tom odseku, ali svidelo mi se gradivo i činilo mi se zanimljivijim od opšteg smera, a smatram da je i jedino perspektivno u našoj zemlji. Mnogo se uči, ali blagovremeno ispunjavanje obaveza čini da sve bude lakše, iako je raspored zaista neverovatan. Ja sam za Božić drugi put došla kući od oktobra, jer nemam kad - priča Sara, koja planira da odmah po okončanju osnovnih, upiše master studije i paralelno ide na praksu.

Konačno, najmlađa od svih, Jana Milovanović (19) je brucoškinja ETF-a, a u ime starije i sestara Denić, za dolazak na najteži fakultet u Srbiji ističe zasluge njihovog gimnazijskog profesora matematike Save Sarića.

- Zahvaljujući njemu, ne samo da sam naučila matematiku nego sam je i zavolela. Kada otvorim svoju staru svesku iz matematike, nađem ono što sada učim. To, iako sam jedno vreme razmišljala o medicini zbog takmičenja iz biologije, prevagnulo je da upišem softversko inženjerstvo. Znala sam, naravno, da fakultet nije isto što i srednja škola i da zahteva mnogo više i truda i zalaganja, ali nisam mislila da će biti ovoliko teško na početku. Dosta vremena provodim u učenju, a kad mi nešto nije jasno, sestra mi pomaže - kaže Jana.

Četiri pametne, vredne i ambiciozne devojke znaju da se buduća uspešna poslovna karijera gradi već na studijama. Ne žale se što se zbog učenja u velikoj meri odriču svega drugog što nije fakultet, ali poručuju da ne posustaju pred izazovima da steknu međunarodno priznatu diplomu čuvenog fakulteta.