Једно село, две куће и четири студенткиње београдског Електротехничког факултета. Где то има? У Стубленици код Уба, домови Миловановића и Денића, Сара и Јана, те Валентина и Симона.

Ни много веће средине од Стубленице, убског села са око 300 домаћинстава, не могу да се похвале са четири студенткиње на једном од најтежих, најцењенијих и најперспективнијих факултета у држави.

Четири девојке, које су по две рођене сестре, одрасле су у кућама удаљеним свега стотинак метара. Но, ни сестринске везе, ни друговање од детињства, нису били толико пресудни него још један заједнички фактор, што и саме потврђују - Сава Сарић, професор математике у убској гимназији "Бранислав Петронијевић", коме преписују највеће заслуге што су уписале ЕТФ.

Просек 9,5, сви испити у року
На четвртој години тог претешког факултета, на групи за електронику, о трошку државног буџета, дајући све испите у року, јесте Валентина Денић (22).

- Прву годину сам преплакала. Тада нисам имала друштвени живот, пошто сам све морала да сведем на минимум и посветим се учењу како бих завршила годину. После уђеш у тај режим и онда је све лакше. И сада мора много да се учи, али сам се боље и организовала. До краја септембра планирам да положим све испите, завршим дипломски рад и после тога одмах упишем мастер - прича Валентина, коју овог месеца очекује четворомесечна пракса у београдској испостави једне француске компаније, чија је делатност пројектовање микропроцесора.Ту би волела и да се запосли.

Њена годину дана млађа сестра Симона је на трећој години, на одсеку за софтверско инжењерство, такође на буџету и са просечном оценом 9,5.

- У гимназији, сем за математику, имала сам афинитете и за друге природне науке, а једно време опција за факултет била је астрофизика. У трећем разреду заинтересовала сам се за програмирање, чак и сама правила неке игрице. ЕТФ ми је, дефинитивно, био прави избор, а трећа година ми се чини најлакшом до сада. План је да је очистим до јула како бих имала три слободна месеца, да током лета идем на праксу и видим како програмирање изгледа на великим пројектима у стварном свету - открива Симона.

На одсеку за софтверско инжењерство студирају и сестре Миловановић. Попут Валентине, и Сара (22) је на четвртој години, до сада завршавајући све испитне обавезе до јуна.

- Када сам уписивала софтверско инжењерство, нисам познавала никог ко је већ био на том одсеку, али свидело ми се градиво и чинило ми се занимљивијим од општег смера, а сматрам да је и једино перспективно у нашој земљи. Много се учи, али благовремено испуњавање обавеза чини да све буде лакше, иако је распоред заиста невероватан. Ја сам за Божић други пут дошла кући од октобра, јер немам кад - прича Сара, која планира да одмах по окончању основних, упише мастер студије и паралелно иде на праксу.

Коначно, најмлађа од свих, Јана Миловановић (19) је бруцошкиња ЕТФ-а, а у име старије и сестара Денић, за долазак на најтежи факултет у Србији истиче заслуге њиховог гимназијског професора математике Саве Сарића.

- Захваљујући њему, не само да сам научила математику него сам је и заволела. Када отворим своју стару свеску из математике, нађем оно што сада учим. То, иако сам једно време размишљала о медицини због такмичења из биологије, превагнуло је да упишем софтверско инжењерство. Знала сам, наравно, да факултет није исто што и средња школа и да захтева много више и труда и залагања, али нисам мислила да ће бити оволико тешко на почетку. Доста времена проводим у учењу, а кад ми нешто није јасно, сестра ми помаже - каже Јана.

Четири паметне, вредне и амбициозне девојке знају да се будућа успешна пословна каријера гради већ на студијама. Не жале се што се због учења у великој мери одричу свега другог што није факултет, али поручују да не посустају пред изазовима да стекну међународно признату диплому чувеног факултета.