Планинарско друштво „Волујак“ Гацко основано је 2005.године, мада су активности почеле и раније, кажу чланови од првих дана, Радош Милошевић и Далибор Шушић-Ћиро. Оснивач и дугогодишњи предсједник Друштва био је Мићо Јовановић, који нажалост више није са нама, али планинари истичу да је он главни иницијатор оснивања.

Сувишно је говорити да планинско мјесто као што је Гацко (само град се налази на 960 м надморске висине), мора имати планинарско друштво. Нарочито ако се има у виду да су те наше природне љепоте у потпуности неистражене.

Да ли ће то бити наш адут у наредним годинама, јер нетакнута природа је нешто јединствено у Европи којој је све досадило, да бисмо развили туризам, не знају ни ови прави љубитељи природе.

Кажу да нема проблема око акција и волонтера који у њима учествују, али има проблема са подмлатком. Многи родитељи, сами већ одавно отуђени од природе, спутавају и своју дјецу да уживају у њој.

Планинари покушавају активно већ 15 година да промијене ситуацију, али потребна им је подршка шире локалне заједнице.

2010. године су уз помоћ Општине Гацко, РиТЕ и бројних људи добре воље саградили Планинарски дом који је до сада угостио бројне планинаре, а и све друге љубитеље планинских предјела.

Смјештен подно Волујака у Папином долу, недалеко од Чемерна овај дом је дио невјероватних природних љепота, а одржавају га управо чланови Друштва „Волујак“.

То је мање више оно што нам је познато, али оно што скоро и не знамо, јесте чињеница да се од оснивања баве и спелеологијом, односно истраживањем гатачких пећина и јама, које су јединствене у Републици Српској али и у Европи.

У Бјеласници се налази јама која је по дубини и величини друга у РС, а пећина Драмешина је интересантна и француским рониоцима који је, у сарадњи са овим Друштвом, истражују у љетњим мјесецима већ неколико година. Специфичност ове пећине је бистрина воде коју француски рониоци тврде да нису нигдје друго видјели.

У нади да боља времена долазе и да ће заједно са младима у будућности откривати и свој крај али и европске и свјетске врхове, Далибор и Радош обећавају већу сарадњу са школама како би се дјеца привољела, и како би им се пружила могућност да сазнају шта је то лијепо у природи.

Кажу да су задовољни сарадњом са представницима локалне власти, али да би могло боље и више, могло би.

Занимљиво је да у својим редовима имају чланове из Требиња и Бања Луке. Истичу добру сарадњу са свим сусједним и регионалним друштвима. Тренинге обављају увијек на нашим и братским црногорским планинама.

У Друштву је обично око 40 до 50 чланова, а они се сада припремају за нове врхове. Највећи циљ у 2020. јесте врх Гран Парадизо у Италији (преко 4000m).  

До сада су неки од чланова освајали врхове Алпа и Мон Блан, али и бројне друге које је тешко набројати. Најављују и сарадњу са Општинском организацијом црвеног крста како би се дјеци лакше приближили.